Unapređivanje ljudskih prava

Projekat Unapređivanje ljudskih prava kroz dekonstrukciju stereotipa u obrazovanju, kulturi i medijima realizovan je od 20. januara do 31. maja 2016. godine. Pripremne aktivnosti su podrazumevale sakupljanje relevantnih informacija o aktuelnoj situaciji u obrazovanju, kulturi i medijima kroz prizmu različitih stereotipa u društvu i kreiranje metodologije za buduće aktivnosti i definisanje potencijalnih pristupa identifikovanom problemu. Prvi okrugli sto održan je 29. februara 2016. godine kada je pokrenuta javna rasprava o potencijalnim rešenjima na probleme koji su rezultat štetnih stereotipa . Događaj je okupio predstavnike raznih referentnih institucija i organizacija u Srbiji i regionu: predstavnike Saveta Evropu- Kancelarije u Beogradu, Misije OEBS-a u Srbiji i udruženja Euroklio iz Haga. Izazovi koje je debata identifikovala kao rezultat stereotipa generalno su prepoznati kao regionalni i globalni fenomen. Konstantovano je da je, u cilju rešavanja njihovih štetnih efekata, potrebno usvojiti set jasnih smernica i sprovesti konkretne aktivnosti u brojnim oblastima društvenog života. Na osnovu prethodno utvrđenog plana, kao i na osnovu rezultata diskusija i sugestija na prvom okruglom stolu, odabrana grupa stručnjaka radila je na izraditi preporuka namenjenih različitim institucijama, organizacijama i udruženjima od marta do sredine maja 2016. Nacrt preporuka predstavljen je na drugom okruglom stolu, održanom 5. maja 2016. godine. Učesnici okruglog stola su izneli svoje sugestije i komentare, koji su uglavnom ugrađeni u preporuke, doprinoseći na taj način njihovom konačnom obliku i kvalitetu. Projekat je bio zaključen izradom dokumenta Preporuke za unapređenje ljudskih prava. Uzimajući u obzir dugoročne i opšte ciljeve, napravljen je set preporuka koji predstavljaju alat čiju primenu treba da podrže relevantne vladine institucije,strukovna udruženja, delovi akademske i kulturne zajednice, mediji i civilno društvo u svojim akcijama, pojedinačno ili pod zajedničkom platformom. Ovo bi predstavljalo afirmaciju postulata građanskog i demokratskog društva zasnovanog na poštovanju ljudskih prava i otvoren prostor za druge projekte i aktivnosti u oblasti šire društvene inkluzije, regionalne prekogranične saradnju i doprinos naporima izgradnje mira u regionu. Formulisano je dvanaest opštih preporuka za različite oblasti koje su dalje detaljnije razrađene u konkretnije preporuke. Opšte preporuke, odnose se na prioritetne oblasti sledećim redosledom: Preporuke 1 do 4 bave se pitanjima u obrazovanju, Preporuke 5 i 6 se odnose na institucije kulture, Preporuke 7 i 8 se odnose na medije, dok poslednje četiri preporuke prožimaju sve društvene aktere i podstiču u isto vreme civilne organizacije da budu posrednik između institucija i građanskog društva.

Glavni korisnik je društvo u celini, a posebno mladi i svi oni oni koji rade u obrazovnom sistemu. Najvažnije zainteresovane strane su relevantne državne institucije, strukovna udruženja, nastavnici u oblasti formalnog i neformalnog obrazovanja,
organizacije civilnog društva i ugledne javne ličnosti. Preporuke su usmerene na jačanje postojećih kapaciteta za inkluziju, unapređenje tolerancije i ljudskih prava u Srbiji kao i na otvaranje novih puteva za delovanje vladinih institucija, medijskog okruženja i civilnog društva.