GODIŠNJI SIMPOZIJUM O NASTAVI ISTORIJE

Inicijativu za Simpozijum o nastavi istorije pokrenula je Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu 2020. godine u saradnji sa Edukacijom za 21. vek i  Filozofskm fakultetom Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa ambasadama Francuske i Švajcarske.Od svog osnivanja, Savet Evrope je prepoznao značaj istorije kao osnove za obrazovanje građana i građanki Evrope i njenu ulogu u premošćivanju razlika i zbližavanju ljudi. U vremenima kada se istorija suočava sa iskrivljavanjem, poricanjem nekih istorijskih činjenica i političkom zloupotrebom prošlosti, ključno je ponuditi prostor za otvorenu diskusiju o ulozi istorije u 21. veku.  Poslednjih godina stvoren je  prostor za različite teme koje se bave nastavom istorije u regionu i širom Evrope zahvaljujući određenim inicijativama Saveta Evrope, ali i drugih relavantnih institucija:

- Osnivanje  Opservatorija za nastavu istorije u Evropi (OHTE), tela Saveta Evrope ima  misiju da promoviše kvalitetno obrazovanje i unapređenje demokratske kulture. Srbija je bila jedna od 17 država osnivača Opservatorije.

- Organizovanje Prvog foruma za nastavu istorije Saveta „Mesta sećanja: prostori za učenje za demokratiju“   svoju prvu konferenciju imao je početkom novembra 2022.godine u Beogradu. Oko 80 stručnjaka iz skoro svih 46 država članica Saveta Evrope analiziralo je temu kulture sećanja , u cilju pripreme preporuke Komiteta ministara za razmatranje na Konferenciji ministara obrazovanja u Rigi 2023. Godišnji Forum za nastavu istorije ponudio je prostor u kojem su organi vlasti, nastavnici i nastavnice, kreatori planova nastave i učenja, akademici i drugi učesnici i učesnice mogli da podele svoje stavove i svoje prakse u pogledu podučavanja istorije sa ciljem razvijanja preporuka za unapređenje nastave istorije. Organizaciju Foruma podržava zajednički projekat Evropske unije i Saveta Evrope „Kvalitetno obrazovanje za sve“.

"U Inčeonskoj deklaraciji (Incheon Declaration) – Obrazovanje 2030, Okvir za akciju (FFA) ponuđena je vizija obrazovanja koja prevazilazi utilitarni pristup i zahteva da se integriše gradnja“. Ona definiše kvalitetno obrazovanje kao ono koje „podršava kreativnost i znanje i obezbeđuje sticanje osnovnih veština pismenosti i računanja, kao i analitičnost, rešavanje problema i druge kognitivne Strane 8 više nastavka kvaliteta i istorije1 veka. juljudske i društvene veštine. Takvo obrazovanje, takođe, razvoj veštine, vrednosti i stavove koji omogućavaju građanima da vode zdrav i ispunjen život, donose odluke zasnovane na informisanosti i odgovaraju na lokalne i opšte odredbe da se odnose na lokalne i opšte odredbe, klauzule „globalne odgovornosti“. će razvijati „inkluzivnije, prijatnije i otpori sistemi obrazovanja koji će zadovoljiti potrebe dece, mladih i odraslih... uključujući interno raseljena lica i izbeglice.“
Inčeonsku deklaraciju – Obrazovanje za državnu saradnju 2030, ugovor18FA. članak Uneska i svetska obrazovna zajednica na sastanku koji je održan na visokom nivou (Pariz, novembar 2015) pored sa 38. Generalnom konferencijom Uneska.

Učenje istorije ima poseban doprinos u ostvarenju navedene vizije cilja i preuzetih obaveza. Ono omogućava uvide u složenost i različitost ljudskog ponašanja u prošlosti; razvoj sposobnosti ispitivanja različitih, čak i međusobno suprotstavljenih, narativa; zahteva da argumenti budu potkrepljeni raznovrsnim dokazima. Istorija u školama može da pruži navedeni doprinos samo ako sadržaji koji se uče, i način na koji se uči, kao i kvalitet raspoloživih resursa to omogućavaju. "KVALITETNA NASTAVA ISTORIJE U 21. VEKU. PRINCIPI I SMERNICE