Obrazovanje o kulturnoj baštini Srbije tema je konferencije koja je u okviru Dana evropske baštine održana 9 i 10. septembra na Filozofskom fakultetu u Beogradu u organizaciji Edukacije za 21. vek. Skup je bio namenjen nastavnicima iz Srbije, a podržan od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Učesnici konfrencije su osim zanimljivih diskusija i relevantnih predavača iz oblasti istraživanja kulturne baštine, imali organizovane edukativne šetnje sa ciljem upoznavanja u javnosti manje poznatog nasleđa osmansko-jevrejskog Dorćola i različitih kulturno-istorijskih slojeva Kalemgdana.
Brojni međunarodni dokumenti podstiču temu obrazovanja o kulturnoj baštini, jer se kroz učenje o nasleđu, sačuvanom, izgubljenom, materijalnom i nematerijalnom, istovremeno uči o zajedničkoj prošlosti koju ne možemo da menjamo i izazovima sadašnjosti koju možemo da menjamo, sa ciljem da se budućim generacijama ukaže na svu složenost i bogatstvo slojeva kulturne razonolikosti na kojima počiva savremeno društvo. Učenje o kulturnoj baštini deo je Nove evropske agende za kulturu iz 2018 u EU, ali i Strategije evropskog kulturnog nasleđa za 21. vek Saveta Evrope, čiji je Srbija dugogodišnji član, a koja je zvanično pokrenuta na Kipru u aprilu 2017.godine. Najnoviji dokument donesen tokom godišnjeg zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope održanog u Torinu, 20.05.2022. Preporuke o ulozi kulture, kulturnog nasleđa i pejzaža u rešavanju globalnih izazova potvrđuju presudnu ulogu kulture u održivom razvoju i poziva na potpuno prepoznavanje i integraciju kulture u relevantne politike. U obrazovnom sistemu Republike Srbije, jednu od platformi za propitivanje i staranje o kulturnom nasleđu predstavlja i Referentni okvir kompetencija za demokratsku kulturu. Pozivajući se na ova važna dokumenta, organizatori konferencije su pokrenuli niz tema koje treba da utiču na usmeravanje obrazovne politike, kao i na obrazovnu zajednicu i medije koji imaju svoju ulogu u širenju i promovisanju različitih aspekata koji se tiču kulturne baštine: rekontekstualizacije, zanemarivanja, rušenja, i kontroverznog spomeničkog nasleđa.
Danas, kada se suočavamo sa mnogim primerima kulturnog nasleđa opterećenog istorijskim bremenom imperijalizma, kolonijalizma, robovlasništva, fašizma i nacionalsocijalizma, staljinizma, masovnog kršenja ljudskih prava širom sveta, diskusija o nasleđu nikad nije bila potrebnija. Stoga je onalajn uključivanje gospođe Mari Luiz Jansen, direktorke Inicijative za spornu istoriju (The Contested Histories Initiative) ovoj konferenciji dalo i međunarodni karakter. Učesnici konferencije su imali priliku da se upoznaju sa različitim istraživanjima Inicijative vezanim za spomeničko nasleđe, ne samo u lokalnim, već i u svetskim okvirima. Kao najslikovitiji primeri predstavljeni su sporovi oko spomenika u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Ukrajini, zatim, preimenovanje ulica posle pada Berlinskog zida, ili različite druge kontoverze u vezi sa istorijskim nasleđem u javnom prostoru. Sa više od 500 slučajeva u preko 120 zemalja širom sveta, Inicijativa je napravila bogat resurs koji može da posluži za poučavanje pitanja sporne istorije i kulturno-istorijskog nasleđa u školama. Nastavnici, učesnici konferencije, su kroz anketu uključeni u međunarodno ispitivanje koje treba da rezultira pripremom specifičnih nastavnih materijala vezanih za različite obrazovne aspekte spomeničkog nasleđa. Otvorena su i pitanja odnosa prema percepciji i zaštiti kulturnog nasleđa nacionalnih manjina u Srbiji, primerima nebrige, namerne ili slučajne devastacije, kao i prezervacije kulturne baštine.
Na konferenciji su kao predavači učestvovali predstavnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vasiptanja, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, prof.dr Nenad Makuljević sa Odeljenja za Istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, dok su na panelu svoja mišljenja o tome kakav potencijal ima učenje o lokalnoj baštini, šta nedostaje u obrazovnom sistemu i kako ga unaprediti da se kulturna baština prepozna kao ekonomski potencijal, ali i sredstvo razvijanja demokratskih stavova kod učenika izneli predstavnci medija i obrazovanja. Konferencija je realizovana kao deo aktivnosti NVO Edukacija za 21. vek na unapređivanju obrazovanja kao važnog koraka ka izgradnji inkluzivnog građanskog društva u Republici Srbiji.
