KAKO SE DIGITALNO NASLEĐE MOŽE KORISTITI U OBRAZOVNOJ PRAKSI

Od spomenika ka pokretu: Podučavanje uz pomoć digitalnog nasleđa

Savremeno okruženje i digitalni alati predstavljaju neophodnost u obrazovanju današnjice jer povezuju potrebe učenika koji uče kroz neposredno iskustvo,međusobnu interakciju i tehnologije koje su im bliske. Frontalna nastava se zamenjuje novim pristupima kojima se podstiče kritičko mišljenje, razumevanje konteksta i demokratska participacija.
. Materijalno nasleđe postaje važno sredstvo za učenje, ne samo o istoriji, već i o tome kako o njoj učimo i zašto je preispitujemo. Od naziva ulica, javnih i privatnih zgrada, spomenika, gradskih groblja, ulične umetnosti sve zapravo predstavlja vizuelni i empirijski podsticaj za nastavu u demokratskom društvu
Digitalni alati kulturnog nasleđa, u kombinaciji sa kritičkim i istraživačkim učenjem, otvaraju mogućnost da se spomenici transformišu iz pasivnih objekata u aktivne izvore znanja.
U današnjem obrazovnom svetu digitalne platforme koje nude baze o materijalnoj kulturnoj baštini su mnogobrojne. Pored zvaničnih transnacionalnih platformi Europeane, Historiane, Cultural Routes of Europe JUDAICA 2.0 , Contested histories, World Monuments Fund postoje brojne lokalne platforme koje nude digitalne sadržaje za istraživanje različitih istorija. Takođe, postoji veliki broj nezvaničnih sajtova koji su plod različitih inicijativa koje mogu da predstavljaju solidnu bazu na kojoj se mogu naći podsticajne teme, ipak sa manje pouzdanim edukativnim potencijalom (Atlas obscura, Spomenik Database I dr)

Internacionalna platforma spomeničkih kontroverzi -Contested Histories
Contested Histories zajednička je inicijativa EuroClio-a, Evropske asocijacije istoričara, i Instituta za istorijsku pravdu i pomirenje (IHJR).Contessted histores je zahvaljujući projektu Monumental challlengies postavio paradigmu uključivanja digitalnih sadržaja u kurikulume obrazovnih sistema različitih država Evrope ( Danska, Kipar, Srbija, Holandija). Transponovanje studije slučaja ( identifikovano je više od pet stotina slučajeva na pet kontinenata) koje obuhvataju širok spektar istorijskih tema: kolonijalizam, ropstvo, rasizam, fašizam, antisemitizam, komunizam, autoritarizam, seksualno nasilje I pretvaranje u nastavne materijale, predstavlja primer kako se mogu obogatiti nastavni programi dodatnim materijalama u celom svetu. Ova baza studija slučaja predstavlja istorijski relavantu literaturu koja lako može da postane izvor za raznolike i inspirativne nastavne aktivnosti.
Kroz projekat Monumental cheleengies razvijeno je 12 scenarija za časove koji kroz različite metode ispituju osetljivu a često zanemararenu ulogu spomenika u javnom prostoru . Za neke, spomenici predstavljaju simbol nacionalnog ponosa, za druge oni odražavaju osećaj istorijske nepravde koja nastavlja da uznemiruje zajednice koje traže preipitivanje ukorenjenih narariva. U društvima koja se oporavljaju od zajedničkih sukoba ili pak se oslobađaju tereta kolonijalizma i totalitarizma, istorijski narativi povezani s javnim prostorima predstavljaju podsetnike na nasleđe ispunjeno traumom i nerasvetljenim kontekstima.

Metodološki scenarija su podeljena na šest tematskih celina, a svaka lekcija koristi konkretne primere iz različitih zemalja.

I tematska celina – Kako se vrednosti menjaju kroz vreme?
• Spomenik JP Koenu, Horn, Holandija
• Stefan Lazarević, Srbija

II tematska celina – Medijska pismenost i kritička analiza izvora
• Spomenik Robertu Liju, Šarlotsvil, SAD
• Memorijal Katinjskog masakra, Poljska

III tematska celina – Veštine rešavanja sukoba
• Spomenik Hansu Egedu, Nuk, Grenland
• Spomenik Kolstonu, Bristol, Velika Britanija

IV tematska celina – Višeperspektivnost u spomenicima
• Spomenik slobode, Nikozija, Kipar
• Indijski memorijal, Hag, Holandija

V tematska celina – Kako biste vi osmislili spomenik?
• Spomenik „Žene utehe“, Seul, Južna Koreja
• Spomenik EOCA/Grivasu, Limasol i Pafos, Kipar

VI tematska celina – Poučavanje kontroverznih istorija u osetljivim kontekstima
• Spomenik „Ja sam kraljica Meri“, Kopenhagen, Danska
• Zgrada RTS-a, Beograd, Srbija

Pravljenje scenarija na osnovu materijala na osnovu ove platforme predstavlja neiscrpan izvor tema za različite predmete: istoriju, građansko obrazovanje, likovnu kulturu, kao I druge interdisciplinarne časove.

Lokalni digitalni resurs Beotura-jedna gradska priča ispričana iz mnogo uglova

Po ugledu na ovaj projekat, lokalni projekat Beotura (platforma i app o baštini Beograda) koji je dobio nagradu Histolab Observatorije za nastavu istoriju (tela Saveta Evrope) za 2024. godinu kao najbolju školski projekat, iskoristio je svoje resurse nudeći nastavnicima mogućnost pravljenja scenarija za osnovu kolekcije materijalne baštine predstavljenu na sajtu I aplikaciji.
Ovaj projekat omogućio je učenicima da istražuju, fotografišu i mapiraju različite tematske celine kulturnog nasleđa Od hronološkog pristupa, do tematskih raznovrsnih resursa dokumentovano je više od 150 lokacija kroz analiziranje njihove simbolike, kulturnog i društvenog značaja, čime je javni prostor pretvoren u digitalnu učionicu.

Pravljenje scenarija za časove od ovog materijala realizovano je kroz Priručnik Učionica sećanja na otvorenom koji je nastao u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu (Centar za istraživanje nastave istorije i istorijskog nasleđa), udruženja Edukacija za 21. vek i nastavnika iz Srbije. Namenjen je podsticanju demokratskog učenja na mestima sećanja, uz afirmaciju nastave van učionice i prikaz inspirativnih primera nastavničke prakse. Obuhvaćeni su scenariji za osnovne i srednje škole iz više predmeta, uključujući istoriju, srpski jezik i književnost, prirodu i društvo, likovnu kulturu, geopolitičke osnove i interdisciplinarne projekte. Koristeći digitalnu platformu Beotura , nastavnici su napravili četiri primera scenarija uy korišćenje digitalnih materijala.

Kroz četiri scenarija za različite predmete:istoriju, maternji jezik i književnost, građansko vaspitanje i geopolitiku kao izborni program nastavnici su kreirali scenarija koja mogu da budu izvedena na otvorenom prostoru, ali zbog prostorne distance prilagodljiviji su za rad kroz digitalne platforme.
 Scenario „Tri žene u teškim vremenima“ za predmet Osnovi geopolitike istražuje priču tri žene različitih etničkih i ideoloških zajednica tokom Drugog svetskog rata istražujući lokalna mesta sećanja kroz povezivanje sa globalnim temama otpora teroru i borbi za ljudskih prava tokom Drugog svetskog rata.
 Scenario „Memorijali rata – Mesto učenja o miru“ za predmet Istorija, koristi vojna groblja i zajednička spomen-obeležja kao početnu tačku za istraživanje spoljne politike Kraljevine SHS nakon Velikog rata.
 Scenario „Od Sajma do Sajmišta“ za predmete Istorija i Građansko vaspitanje, omogućava učenicima da istražuju istorijske izvore vezane za logor Staro sajmište, razvijajući kritičko mišljenje o Holokaustu i genocidu.
 Scenario „Odjeci Prvog svetskog rata u srpskoj književnosti“ za predmet Srpski jezik i književnost predviđa proučavanje literature Prvog svetskog rata povezujući književnost sa istorijskim sećanjima i kolektivnim pamćenjem.
Svi ovi scenariji koriste digitalnu platformu Beotura, koja omogućava učenicima da na interaktivan način istražuju istorijske teme, stvaraju sadržaj i razvijaju kritičko razumevanje prošlosti i njenog uticaja na današnje društvo. Na ovaj način, nastavnici su omogućili učenicima da kroz tehnologiju i praktične aktivnosti bolje shvate istoriju i kulturu sećanja, čime se kreiraju interesantne i interaktivne lekcije.

Od lokalnog do globalnog

Jedna od priprema koja povezuje lokalni projekat Beotura i Contessted histories je scenario časa „Radio tišina: Zašto?“, koji istražuje NATO bombardovanje zgrade RTS-a 1999. godine i izazove oko memorijalizovanja tog događaja.
Učenici uzrasta završnih razreda gimnazija preuzimaju uloge — od porodica žrtava, preko državnih institucija, do NATO predstavnika i turista. Uz pomoć digitalnih alata mogu da se upoznaju sa autentičnim lokacijama, istražuju i strukturišu debate, razvijajući kritičko mišljenje i demokratske vrednosti.

Uključivanjem učenika u lokalnu istoriju kroz digitalno i terensko učenje, ovi projekti pokazuju da spomenici mogu postati više od objekata — oni postaju platforme za dijalog, promišljanje i transformaciju. Bilo da je reč o mapiranju, igranju uloga ili zajedničkom osmišljavanju spomenika, učenici postaju aktivni učesnici u promišljanju ne samo istorijskih koncepata, već i javnog prostora.
Preispitivanje uloge ovih mesta uvodi novu dinamiku u učionicu na promišljen način, predstavlja izazov, ali i nužnost u obrazovanju za demokratsko društvo.