Četvrti simpozijum o nastavi istorije

Četvrti beogradski simpozijum o nastavi istorije održan je 30. i 31. oktobra 2025. godine. Otvoren je u Francuskom institutu govorima ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Holandije, Francuske i Švajcarske, kao i govorom šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Janoša Babitija. Panelisti na simpozijumu su bili iz Evrope i Srbije, dok su učesnici bili iz regiona Zapadnog Balkana i iz Srbije. Kao i prethodnih godina, Simpozijum je održan uz podršku Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu i brojnih partnera i organizacija iz Srbije i Evrope. Po prvi put, podršku je pružilo i Ministarstvo prosvete Republike Srbije.

Ambasada Republike Francuske, zajedno sa Francuskim institutom u Beogradu, i ove godine je aktivno učestvovala kao partner u organizaciji Simpozijuma o nastavi istorije.

Učesnike je na početku pozdravio novi direktor Francuskog instituta, Amos Rajhman, koji je istakao važnost nastave istorije, rekavši da je i sam istoričar po obrazovanju.

Nj. E. Florans Ferari, nova ambasadorka Francuske u Srbiji, pozdravila je učesnike Simpozijuma u Francuskom institutu, naglasivši da Ambasada Francuske podržava ovu manifestaciju još od njenog pokretanja 2022. godine.

Ambasadorka Ferari posebno je zahvalila organizaciji Edukacija za 21. vek, koja je u potpunosti posvećena obrazovanju iz istorije, kao i Savetu Evrope na podršci — naročito putem Opservatorije za nastavu istorije u Evropi — ističući ključnu ulogu ovih institucija u unapređenju kvalitetne nastave istorije i jačanju međunarodne saradnje.

Naglasila je da je istorija nezamenljiv alat za razumevanje sadašnjosti i oblikovanje budućnosti, posebno u regionu u kojem se sećanje, politika i identitet često prepliću.

Ukazala je i na evropski karakter simpozijuma, istakavši da zajedničko razumevanje istorije ne samo da jača povezanost širom kontinenta, već i osnažuje mlade da kritički promišljaju složene, ponekad osporavane prošlosti.

Šef Kancelarije Saveta Evrope, Janoš Babiti, pozdravio je učesnike Četvrtog simpozijuma o nastavi istorije, ističući da je organizacija ovogodišnjeg događaja bila otežana zbog prepreka i nedostatka sredstava, ali da su svi partneri  pokazali izuzetnu istrajnost na čemu im se zahvalio.

Govoreći o značaju nastave istorije, podvukao je da ona nije samo prenošenje činjenica, već i razumevanje različitih tumačenja istorijskih događaja. Naglasio je da jednostrano tumačenje istorije može dovesti do novih konflikata, što je jedan od razloga za osnivanje Opservatorije za nastavu istorije u okviru Saveta Evrope, čiji je Srbija jedan od osnivača.

Babiti je istakao ulogu savremenih digitalnih i društvenih platformi, koje omogućavaju širenje znanja i demokratskih vrednosti, ali nose i rizik od zloupotrebe i targetiranja ranjivih grupa. Poručio je da tolerancija treba da prevlada nad podelama i da energija utrošena na konflikte oduzima snagu potrebnu za jedinstvo i izgradnju demokratske budućnosti.

Iskoristio je priliku da naglasi značaj procesa istorijskog pomirenja, o čemu se govorilo i prethodnih godina. Naveo je da je najvažniji primer u Evropi francusko-nemačko pomirenje posle Drugog svetskog rata. Podelio je i lično iskustvo — primer srpsko-mađarskog pomirenja, započetog 2011. godine razgovorom koji je doveo do ukidanja starih zakonskih praksi iz 1943–1944. godine, prema kojima su posle rata dve nacije, nemačka i mađarska, bile proglašene ratnim zločincima.

Babiti je istakao da je Vlada pokrenula proces pomirenja promenom tih dekreta, uvažavajući činjenicu da su Srbi i Mađari vekovima živeli jedni pored drugih kao susedi, da žele da nastave da žive zajedno i da tu praksu prenesu u budućnost. Napomenuo je da je proces bio uspešan — putovanja kroz Vojvodinu pokazuju koliko se situacija promenila, što pozitivno utiče na živote Mađara i njihovo mesto u savremenom društvu.

Na kraju je zahvalio učesnicima i naglasio važnost predavanja i poruka sa simpozijuma, pozivajući prisutne da ih prenose i šire.

Nj.E. Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, istakao je težinu i značaj istorije u regionu Zapadnog Balkana, podsećajući na važnost i osetljivost obeležavanja istorijskih trauma poput Jasenovca, Srebrenice, „Oluje“, kao i mirotvoračkih inicijativa poput Dejtonskog mirovnog sporazuma. Naglasio je nužnost prekidanja ciklusa sukoba radi izgradnje stabilnog i prosperitetnog regiona.

Ambasador Ferguson posebno je izdvojio deklaraciju, usaglašenu na sastanku ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana u Belfastu 2025. Ona potvrđuje da su sve zajednice u regionu pretrpele patnje tokom sukoba i da istorijska trauma nije vezana za jednu etničku grupu — poruku koju je, prema njegovim rečima, ključno preneti budućim generacijama kako bi se sprečilo ponavljanje grešaka iz prošlosti.

Govoreći iz ličnog iskustva, pomenuo je svoje rodno mesto u Severnoj Irskoj — selo koje je tokom perioda „Nevolja“ (Troubles) odbilo sektaške podele tako što je školovalo katoličku i protestantsku decu zajedno. Naglasio je da je takav pristup izgradio razumevanje i osećaj zajedničke budućnosti, ističući presudnu ulogu nastave istorije u razvijanju kritičkog mišljenja, empatije i sposobnosti sagledavanja više perspektiva.

Ferguson je pohvalio učešće jednog od vodećih stručnjaka za istorijsko obrazovanje iz Severne Irske, gospodina Alana Mekalija, pozvavši prisutne da razmotre inovativne pristupe nastavi istorije. Kako je zaključio, „budućnost regiona oblikovaće se u učionicama — kroz dijalog, priče i pitanja“.

Ambasada Savezne Republike Nemačke, zajedno sa Goethe-Institutom, Društvom za jugoistočnu Evropu (Südosteuropagesellschaft) i Institutom Georg Ekert, aktivno je učestvovala u organizaciji Simpozijuma o nastavi istorije 2025. godine u Beogradu. Nemačka ambasadorka Nj.E. Anke Konrad obratila se učesnicima, istakavši centralnu ulogu nastave istorije u izgradnji pomirenja, međusobnog razumevanja i regionalne saradnje. Obraćajući se nastavnicima istorije iz Srbije i susednih zemalja, osvrnula se na nemačka iskustva suočavanja s prošlošću, posebno francusko-nemački i poljsko-nemački proces pomirenja, kao primere načina na koje nekadašnji protivnici mogu prevazići duboko ukorenjena neprijateljstva kroz dijalog, obrazovanje i zajedničko istorijsko istraživanje.

Ambasadorka Republike Nemačke podelila je i lično iskustvo odrastanja u Istočnoj Nemačkoj, gde je nastava istorije bila ideološki oblikovana tako da prikazuje Istočne Nemce kao moralno superiorne, dok je odgovornost za nacizam prebacivana na Zapad. Tek nakon pada Berlinskog zida shvatila je koliko je takva verzija istorije bila selektivna i politički motivisana, što je učvrstilo njeno uverenje da su objektivna i kritička nastava istorije ključne za zdravlje demokratskog društva. Ona je, takođe,  upozorila je da neznanje i manipulacija istorijom mogu održavati stereotipe i podele, otežavajući dijalog i regionalnu saradnju. Istakla je da nastavnici imaju tešku, ali presudnu odgovornost,  da mladima pomognu da razumeju ne samo šta se dogodilo u prošlosti, već i zašto se dogodilo i kakve posledice je ostavilo. Na kraju izlaganja zahvalila je nastavnicima na posvećenosti i izrazila nadu da će diskusije i ideje iz Beograda inspirisati učionice širom regiona da neguju kritičko mišljenje, otvorenost i pomirenje.

Ambasada Kraljevine Holandije aktivno je učestvovala na Simpozijumu o nastavi istorije 2025. godine u Beogradu, zajedno sa organizacijom EuroClio — Evropskim udruženjem nastavnika istorije.

Nj.E. Martin Elgersma, ambasador Holandije u Srbiji i Crnoj Gori, istakao je dugogodišnju posvećenost Holandije promociji kritičkog mišljenja i inovativnih pristupa u nastavi istorije, naglašavajući ulogu međunarodnog udruženja nastavnika i edukatora istorije - EuroClio u podsticanju novih modela istorijskog obrazovanja širom Evrope. Naveo je da proces koji predvode istoričari, istraživači i nastavnici odražava posvećenost holandske vlade suočavanju sa teškim istorijskim temama, transparentnosti i uključivanju ovih lekcija u obrazovanje i javni diskurs.

Pozivajući se na lično iskustvo, Ambasador Elgersma podelio je primer sveobuhvatnog istraživanja Holandije o dekolonizaciji Indonezije, koje je pokrenuto 2017, a završeno 2022. godine. Projekat, sproveden u saradnji sa indonežanskim istraživačima, omogućio je reviziju zvaničnih istorijskih narativa decenijama nakon sticanja nezavisnosti, priznajući istorijske činjenice koje su prethodno bile zanemarene.

Nj.E. An Lugon-Mulen, ambasadorka Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori, zahvalila se organizatorima i istakla dugogodišnju podršku Švajcarske dijalogu, inkluzivnom obrazovanju i suživotu u regionu. Naglasila je učešće švajcarske istraživačice čiji rad o poučavanju ratova u bivšoj Jugoslaviji može biti značajan za veliku balkansku dijasporu u Švajcarskoj i širu javnost.

Nastava istorije, istakla je, oblikuje vrednosti mladih, razvija kritičko mišljenje i pomaže društvu da razume prošlost, sadašnjost i buduće izazove. Primetila je da region često ostaje zaglavljen u prošlosti kada se njome ne bavi otvoreno i kritički. Iz lične perspektive navela je da se i Švajcarska morala suočiti sa svojom ulogom u Drugom svetskom ratu — uprkos neutralnosti, počinila je i dobre i loše stvari, a kroz velike istrage 90-ih i 2000-ih, posebno komisiju o nacističkim računima i konfiskovanoj jevrejskoj imovini, zemlja je mogla da krene napred i sprovede važne finansijske reforme. Zaključila je да države mogu učiti jedna od druge i izrazila uverenje da će ovogodišnji simpozijum biti uspešan, uz želju da se razgovori nastave i nakon događaja.

Na otvaranju se obratio i prof. dr Marko Šuica sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ističući da, u vremenu porasta populizma, nacionalizma i autoritarnosti, kao i sve učestalijih političkih zloupotreba istorije, uloga nastavnika postaje presudna. Njihova je odgovornost da podstaknu mlade na kritičko promišljanje, razumevanje složenosti prošlosti i prihvatanje različitosti kao ključnih vrednosti savremenog društva.

Posebno je upozorio na nove inicijative u Srbiji koje, pod izgovorom saradnje u oblasti istorije, zapravo vrše pritisak na njeno izučavanje i podučavanje. Kao ilustrativan primer naveo je osnivanje Ruskog istorijskog društva u Srbiji, čiji inicijatori otvoreno naglašavaju političke ciljeve i „širi politički značaj“ ovog projekta, što je u suprotnosti sa načelima naučne nezavisnosti i sa ulogom istorije u demokratskom društvu.

U tom kontekstu, naglasio je da Beogradski simpozijum o nastavi istorije predstavlja najbolji odgovor na takve pojave, on ostaje prostor slobodne razmene ideja, otvorenog dijaloga i uvažavanja različitih mišljenja.

Osvrnuo se i na godinu dana nakon tragičnih događaja u Novom Sadu, koji su pokrenuli značajne društvene promene. Škole i fakulteti postali su mesta borbe za kritičko mišljenje i očuvanje demokratskih vrednosti. Učenici i studenti i danas pokazuju  hrabrost i odgovornost, a zadatak akademske zajednice jeste da ih podrži u izgradnji društva oslobođenog predrasuda i govora mržnje.

Simpozijum je, u velikoj meri, posvećen nastavnicima i kolegama koji su svojim angažmanom branili akademske i građanske slobode, kao i studentima čija nas odvažnost podseća da je suština obrazovanja stvaranje temelja slobodnog i demokratskog društva.

Kako razvijati demokratske kapacitete učenika u suočavanju sa osetljivim temama i traumatičnim iskustvima u nastavi istorije i građanskog vaspitanja?

Prvi panel okupio je stručnjake koji su diskutovali o temi „Preispitivanje nastave istorije za zajedničku budućnost“, među kojima su bili Alan Mekali (Ujedinjeno Kraljevstvo), En Madlen (Francuska) i Julija Tirof (Švajcarska).

Alan Mekali, bivši viši predavač na Alster univerzitetu (Ulster) u Ujedinjenom Kraljevstvu, govorio je o učenju istorije u podeljenom, postkonfliktnom društvu, koristeći primer Severne Irske. Njegovo izlaganje koncipirano je kao interpretativni obrazovni model za nastavnike, sa fokusom na ulogu nastavnika istorije kao agenata promena u širem društvenom i obrazovnom kontekstu.

Mekali je objasnio međusobnu povezanost različitih faktora koji utiču na okruženje za učenje istorije u Severnoj Irskoj, ukazao na značajne pomake koji su ostvareni, ali i na prepreke koje i dalje ograničavaju ulogu nastavnika istorije u procesima pomirenja. Posebno je naglasio da nastava istorije mora biti zasnovana na dokazima, interpretativna, diskurzivna i društveno relevantna. Izlaganje je zaključio snažnim primerima iz učionice, koji prikazuju kako učenici uče iz teške, nedavne prošlosti Severne Irske.

En Madlen, vanredna profesorka na INALCO institutu u Parizu, predstavila je svoj rad pod nazivom „Dekonstrukcija nacionalnih narativa i značaj kritičkog pristupa u nastavi o Balkanu i Istočnoj Evropi u Francuskoj danas“.

En Madlen naglasila je značaj napuštanja isključivo nacionalno centričnih perspektiva i zalagala se za kritički, refleksivan i komparativan pristup, koji podstiče učenike da preispituju ustaljene narative, sagledaju različite uglove i razumeju ulogu kolektivnog pamćenja. Na osnovu primera iz francuskih učionica i udžbenika istorije govorila je o izazovima u poučavanju osetljivih tema, uključujući sukobe na prostoru bivše Jugoslavije, ističući da nastava istorije može spojiti priznanje traume sa kritičkim pristupom, čime se podstiču dijalog, tolerancija i razvoj aktivnog, kritičkog građanstva. Njeno izlaganje pokazalo je kako dekonstrukcija nacionalnih narativa doprinosi širem cilju simpozijuma – preispitivanju nastave istorije u pravcu zajedničke, demokratske budućnosti.

Dr Julija Tirof, istraživačica u Centru za obrazovanje za građansko vaspitanje i didaktiku istorije pri Univerzitetu primenjenih nauka Severozapadne Švajcarske, predstavila je rezultate svog empirijskog istraživanja na projektu o poučavanju ratova u bivšoj Jugoslaviji u nemačkom govornom području Švajcarske, ističući značaj istorijskog obrazovanja za mlade i širu zajednicu, posebno u kontekstu dijaspore.

Šta učenici uče o ratu, miru i postkonfliktnim stvarnostima

Na drugom panelu učestvovali su: prof. dr Dubravka Stojanović, sa Filozofskog fakulteta Univerzitet u Beogradu, Aleksandar Todosijević, autor udžbenika istorije,  Aleksandar Marinković, savetnik koordinator u sektoru za društveno-humanističke i umetničke nastavne predmete ZUOV-a, i dr Štefen Samler, istoričar iz  Instituta Georg Ekert iz Nemačke.

Prof. Stojanović osvrnula se na dugogodišnja istraživanja udžbenika istorije u Srbiji, osporavajući često ponavljanu tvrdnju da „istoriju pišu pobednici“. Istakla je da se u Srbiji istorija zapravo stalno ispisuje iznova, u zavisnosti od političkih promena i aktuelnih narativa.

Aleksandar Marinković, savetnik koordinator u sektoru za društveno-humanističke i umetničke nastavne predmete ZUOV-a,  objasnio je kompleksan postupak odobravanja udžbenika istorije. U tom procesu koji uključuje komisiju, sastavljenu od profesora univerziteta, nastavnika, istraživača, svi detaljno pregledaju materijale, daju sugestije i tek posle usklađivanja svih primedbi, dobija se odobrenje od strane ZUOV-a.

Aleksandar Todosijević, autor udžbenika za IK Klet i predsednik UDI EuroClio, opisao je sopstveno iskustvo sa pisanjem udžbenika za osmi razred osnovne škole. U tom procesu bilo je važno uskladiti sve predložene teme kurikuluma, preporuke evaluatora IK, primedbe recenzenata ZUOV-a, i sve prilagoditi uzrastu učenika, da bi se dobio jedna kvalitetan materijal za nastavu istorije.

Učesnici su imali priliku da čuju uvide Instituta Georg Ekert, poznatog po udžbenicima koji su spajali ranije suprotstavljene poglede Nemačke i Francuske i Nemačke i Poljske, kao i po istraživački zasnovanim smernicama koje utiču na nastavu, razvoj obrazovnih materijala i obrazovne politike na nacionalnom i međunarodnom nivou. Dr Štefen Zamler iz Instituta Georg Ekert u Braunšvajgu, predstavio je komparativne uvide zasnovane na međunarodnim istraživanjima udžbenika.

Na otvaranju panela u Gete institutu koji je počeo u 18.30.h  govorili su:

• Kristof Feldhus, direktor Goethe-Instituta Beograd

• Nj. E. Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji

Moderatorka razgovora bila je Bojana Dujković Blagojević ( HIP Euroclio, BIH), a panelsiti su bili:

• Sofija Todorović (YIHR, Srbija)

• Dragan Popović (Centar za praktičnu politiku, Srbija)

• Andreas Holtberget (EuroClio, Holandija)

• Julija Kočneva (OHTE, Savet Evrope)

Panelisti su diskutovali o angažovanju mladih u izučavanju istorije, naglašavajući važnost interaktivnih, kritičkih i digitalno pismenih pristupa. Posebno su istakli izazove u neformalnom obrazovanju i edukaciji mladi u suočavanju sa osetljivim temama recentne prošlosti, poput ratova devedesetih, slučaja Srebrenice, prinudnih migracija,  kao i potrebu za jačanjem podrške nastavnicima, regionalne saradnje i uloge civilnog društva u podsticanju dijaloga i pomirenja. Međunarodni eksperti, Julija Kočneva iz Opservatorije za nastavu istorije u Evropi (Savet Evrope) i Andreas Holberget, projektni menadžer u EuroClio (Holandija) predstavili su različite inicijative i projekte koji se realizuju na evropskom i regionalnom nivou vezanim za razvijanje kritičkog odnosa prema prošlosti ali i razotkrivanju lažnih informacija, manipulacija i zloupotreba istorije.

RADIONICA: UDŽBENICI I NASTAVNO-OBRAZOVNI MATERIJALI

Radionica „Udžbenici i nastavna sredstva – u potrazi za pravednim mirom“, koju je moderirao dr Štefen Samler iz Instituta Georg Eckert u Braunšvajgu, bila je posvećena analizi prikaza Versajske (1919), Jaltske (1945) i Dejtonske (1995) mirovne konferencije u bilateralnim i multilateralnim udžbenicima istorije. Fokus je bio na načinu na koji su ove ključne istorijske prekretnice predstavljene u različitim nacionalnim kurikulumima, kao i na pristupima autora udžbenika u kontekstualizaciji diplomatskih i političkih procesa.

Radionica je bila strukturisana u dva dela:

1. Uvodno izlaganje

U prvom delu prikazano je kako se najvažniji mirovni sporazumi 20. veka – značajni za svetsku, evropsku i balkansku istoriju – obrađuju u udžbenicima istorije.
Dr Samler je predstavio isečke iz mirovnih sporazuma i pratećih dokumenata, ukazujući na različite načine korišćenja istorijskih izvora u nastavi – od govora američkog predsednika Vudroa Vilsona iz 1918. godine do savremenih interpretacija jugoslovenskih ratova devedesetih.
Predstavljeni su i aktuelni primeri, poput govora francuskog predsednika Emanuela Makrona iz 2017. godine u Hartmansvilerkopu, koji ilustruju savremene pristupe temama mira i pomirenja.

2. Interaktivni grupni rad

Drugi deo radionice bio je praktično orijentisan i uključio je učešće učenika, nastavnika i stručnjaka.
Učesnici su, preuzimajući uloge autora udžbenika, osmišljavali načine predstavljanja Dejtonskog sporazuma (1995) u nastavi istorije, sa ciljem podsticanja održivog mira u postkonfliktnom društvu.
Grupe su razvile različite perspektive i nastavne strategije, a radionica je zaključena plenarnom sesijom na kojoj su predstavljeni, upoređeni i diskutovani svi predlozi.

NACIONALNA RADIONICA PROJEKTA  „Monumental Challenges“

Radionica je okupila 30 učesnika iz cele Srbije, među kojima su bili nastavnici, istoričari i studenti. Glavni cilj bio je da se predstave rezultati ostvareni u okviru projekta Monument(al) Challenges, prikažu studije slučaja iz MONCHAL edukativnog kompleta i pruže praktične smernice za njihovu primenu.

Radionica je naglasila značaj bavljenja osetljivim istorijskim temama, posebno jer se učenici u Srbiji, koji trenutno predvode proteste povodom urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, suočavaju sa situacijama sličnim onima koje se obrađuju u našem nastavnom materijalu.
U prvom delu radionice, profesor Marko Šuica predstavio je konceptualni i obrazovni okvir projekta Monument(al) Challenges, pokazujući na koji način građani i učenici dolaze u kontakt sa urbanim nasleđem — spomenicima, nazivima ulica, zgradama i memorijalima — koji nose različita kulturna i istorijska značenja i koji mogu da povezuju, ali i dele zajednice kroz složene narative identiteta.
Ističući raskršće baštine, istorije i osećaja pripadnosti ili isključenosti, profesor Šuica naglasio je da spomenici predstavljaju polazište za razgovor o osetljivim i osporavanim prošlostima. Postavio je nekoliko ključnih pitanja:

• Kako pamtimo sukobe — i kako bi trebalo da ih pamtimo?

• Kome ili čemu odajemo počast i zašto?

• Da li mitologizujemo, slavimo, oplakujemo ili kritički promišljamo?

• Koji se narativi pamte, a koji se prećutkuju?

• Kakve poruke naši spomenici šalju novim generacijama?

Tokom radionice, profesor Šuica predstavio je nastavnicima dva važna resursa razvijena u okviru projekta Monument(al) Challenges.

Priručnik obuhvata sveobuhvatni skup nastavnih materijala, uključujući 12 studija slučaja sa strukturiranim pripremama za čas:

• pripreme za čas;

• osnovne informacije o svakom spomeniku;

• korisne postojeće izvore o osporavanim istorijskim temama i spomenicima;

• pojmovnik ključnih termina.

Set kritičnih  situacija u učionici fokusira se na podršku nastavnicima u zahtevnim situacijama u učionici, pomažući im da obrade osetljive teme, vode diskusije i podstaknu učenike na kritičko promišljanje o osporavanim istorijama.
Zajedno, ovi resursi pružaju nastavnicima praktične alate za smisleno istraživanje spomenika, razvoj kritičkog mišljenja i podsticanje demokratskih kompetencija u učionici i tokom terenske nastave.

Luka Baćigalupo, istraživač (Velika Britanija / Srbija), predstavio je samostalni onlajn kurs zasnovan na Toolkit-u Monument(al) Challenges, osmišljen da pomogne nastavnicima da unaprede svoje metode kroz inovativne didaktičke pristupe. Kurs se fokusira na tri pripreme za čas, koje nude primer aktivnosti, pitanja za razmišljanje i pedagoške smernice. Nastavnici module mogu raditi bilo kojim redosledom.

Predstavljena su tri scenarija za čas:

• Spomenik „Žene utehe“ – Seul, Republika Koreja

• JP Koen – Horn, Holandija

• Zgrada Radio-televizije Srbije – Beograd, Srbija

Moduli pružaju detaljna uputstva i razrađuju aktivnosti i svake lekcije. Svaki počinje snimljenim uvodom autora, koji objašnjava ciljeve i ključna pitanja. U skladu sa strukturom Prurčnika, moduli uključuju:

• strukturirane pripreme za čas;

• dodatne izvore – video-materijale, mape, vremenske linije i dr.;

• načine ocenjivanja;

• linkove za dalje istraživanje.

Lidija Županić Šuica realizovala je igrovnu radionicu zasnovanu na konceptu multiperspektivnosti i metodi igre uloga, fokusiranu na zgradu RTS-a. Tokom radionice, nastavnici su učestvovali u igri uloga, iskusivši iz prve ruke kako se nastavna priprema na primeru RTS-a može primeniti u praksi i kako podržava pristup nastavi zasnovanoj na lokalitetu. Učesnici su dobili određene uloge, propratne materijale i fotografije sa lokacije, predstavljajući perspektive kao što su:

• porodice žrtava,

• predstavnici države,

• zvaničnici zemalja NATO-a,

• turisti.

Aktivnost je bila posebno osetljiva jer se poklopila sa zakazanom komemoracijom 16 žrtava urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, koja je trebalo da se održi narednog dana (1. novembra). Slučajevi nadstrešnice i zgrade RTS-a pokazali su sličnosti: u oba incidenta poginulo je 16 ljudi, a država u oba slučaja nije pokrenula zajedničku komemoraciju niti je pravovremeno reagovala u utvrđivanju odgovornosti.

Ovo poređenje dodatno je istaklo relevantnost i značaj ove pripreme, pokazujući kako ovakve nastavne aktivnosti mogu uključiti učenike u promišljanje savremenih društvenih i istorijskih pitanja, istovremeno razvijajući empatiju, kritičko mišljenje i podstičući građansku participaciju i aktivizam.

Povratne informacije nastavnika

Rezultati evaluacije pokazali su da je 80% učesnika odgovorilo da bi koristilo nastavnu pripremu o bombardovanju zgrade RTS-a u Beogradu, 13,3% je odgovorilo negativno, a 6,7% je izrazilo određenu rezervu zbog rada sa ovako osetljivim temama.