Nedavno objavljena zbirka radova „Eugenika, politike javnog zdravlja, nacionalizam i populizam u Jugoistočnoj Evropi (XVIII−XXI vek): Zbornik radova“ (2025), objavljen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, predstavlja dragocen doprinos razumevanju složenih odnosa između istorije, politike i javnog zdravlja. Kroz naučni i interdisciplinarni pristup, ovaj zbornik istražuje širok spektar tema, sa posebnim naglaskom na istorijske i savremene izazove koje sa sobom nose eugenika, zdravstvene politike i njihov uticaj na društvo. Organizacija Edukacija za 21. vek aktivno je učestvovala u istraživanju i pisanju ove publikacije.

Zbornik otvara uvodni tekst profesora Mariusa Turde sa Medicinskog centra Univerziteta Oksford Bruks, koji ističe ključne momente u razvoju eugenike i njenoj institucionalizaciji, kako u medicini, tako i u širem društvenom kontekstu. Profesor Turda analizira istorijske korene eugenike, sa posebnim fokusom na to kako je ova ideologija postala centralni element u oblikovanju zdravstvenih politika, često pod uticajem rasnih, etničkih i političkih ideja.

Eugenika nije bila samo medicinski okvir, već i politički alat usmeren na „unapređenje“ ljudske rase kroz regulisanje reprodukcije, selektivnu sterilizaciju i kontrolu migracija. Profesor Turda istražuje kako su ove ideje postale deo državnih politika, ne samo u okviru javnog zdravlja, već i u širem društvenom i političkom kontekstu.

Tekst pod nazivom Zašto je važno učiti o eugenici i njenim istorijskim posledicama na časovima istorije? donosi važan istorijski i naučni uvid, naglašavajući značaj interdisciplinarnog pristupa u obrazovanju. Ovaj tekst se oslanja na EuroClio Manifest,  koji ističe važnost odgovornog bavljenja osetljivim i kontroverznim temama, uvažavanja različitih pogleda na prošlost, kao i podsticanja kritičkog mišljenja i samostalnog učenja.

Za mlađe generacije, razumevanje istorijskog konteksta eugenike i njenih posledica postaje ključno za razvijanje kritičkog mišljenja o zdravlju, politici i društvenim normama. Ovaj rad pokušava da odgovori na pitanje zašto je važno učiti o eugenici na časovima istorije i koje se sve društvene pojave i devijacije mogu povezati s njenim nasleđem. Istorijske pojave poput rasne, intelektualne, etničke i kulturne diskriminacije, segregacije, kršenja ljudskih prava, pa sve do genocida i Holokausta u 20. veku, barem su delimično bile povezane sa nasleđem eugenike.

Preispitivanje osetljive istorije, kao i izazovi u pogledu nasleđa i memorijalizacije kolonijalne, rasističke ili robovlasničke prošlosti, postali su globalni fenomen koji se otvoreno izražava kroz zahteve za uklanjanjem spomenika kontroverznim ličnostima iz javnog prostora. Istraživačka platforma Contested Histories, iz koje je proizašao obrazovni projekat Monument(al) Challenges, predstavlja jedan od načina da se ove teme, uključujući i nasleđe eugenike, uključe u nastavu.

Rad donosi i primere prisustva tragova eugenike u kulturno-istorijskom nasleđu, kao i u temeljnim evropskim dokumentima poput Evropske konvencije o ljudskim pravima. Prepoznavanje anakronizama koji nisu u skladu sa savremenim vrednostima demokratskih društava dovelo je do nastojanja da se jezik i pojmovi revidiraju i modernizuju, kako bi se uskladili sa poštovanjem ljudskih prava.

Obrazovni koncept Okvira kompetencija za demokratsku kulturu (2016), koji se primenjuje i u Republici Srbiji, predstavlja jedan od načina za jačanje demokratskih kapaciteta učenika kroz obrazovni proces. Model kompetencija za demokratsku kulturu prilagođen je nastavi istorije kroz dokument Principi i smernice za kvalitetno obrazovanje iz istorije u 21. veku, koji u velikoj meri usmerava različite ciljne grupe u obrazovanju ka izgradnji demokratskih kompetencija.

Smernice otvaraju prostor u nastavi istorije za suočavanje sa teškom, osetljivom prošlošću, uključujući različite oblike diskriminacije i kršenja ljudskih prava. Postojeći nastavni programi istorije u Republici Srbiji delimično su usklađeni sa ovim smernicama i, zahvaljujući svojoj otvorenoj strukturi, ostavljaju prostor za kritičko promišljanje istorije i različitih nasleđa eugenike.