NASTAVA ISTORIJE KAO SLOBODAN PROSTOR KRITIČKOG MIŠLJENJA

Četvrti beogradski simpozijum o nastavi istorije, pod nazivom „Preispitivanje nastave istorije i građanskog obrazovanja za zajedničku budućnost“, održan je u Beogradu 30. i 31. oktobra, povodom 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Simpozijum je realizovan u organizaciji NVO Edukacija za 21. vek, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, uz podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije i brojnih partnera iz Evrope, uključujući Opservatoriju za nastavu istorije u Evropi (OHTE) i međunarodno udruženje nastavnika EuroClio. Ovogodišnji simpozijum, koji je okupio nastavnike, univerzitetske profesore, istraživače i predstavnike civilnog društva iz Srbije, regiona i Evrope, još jednom je potvrdio svoj značaj kao platforma za otvorenu razmenu ideja i kritičko promišljanje nastave istorije u kontekstu demokratizacije, suočavanja sa prošlošću i izgradnje mira u postkonfliktnim društvima.

Događaj je otvoren u Francuskom institutu obraćanjem ambasadora Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Holandije i Švajcarske — država koje su podržale ovogodišnji simpozijum. Ispred Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, gospodin Janoš Babiti istakao je da organizacija i ideja Četvrtog simpozija o nastavi istorije „istinito odražava slogan Saveta Evrope: Ujedinjeni oko zajedničkih vrednosti.

„Podučavanje istorije nije samo prenošenje znanja o prošlim događajima — ono pomaže mladima da razumeju da je demokratija krhko dostignuće koje nikada ne sme biti uzeto zdravo za gotovo. Obrazovanje iz oblasti istorije takođe omogućava građanima da prepoznaju dezinformacije i odole instrumentalizaciji narativa — posebno u novom okruženju koje oblikuju društvene mreže i veštačka inteligencija.“

Profesor Marko Šuica je u uvodnom obraćanju učesnicima i gostima simpozijuma istakao da se u vremenima dubokih društvenih i političkih kriza — kao što je i današnje, obeleženo porastom populizma i autoritarizma, nametljivim etatizmom koji potkopava demokratske vrednosti, kao i ekstremnom nacionalističkom retorikom i govorom mržnje sve češće javljaju pokušaji zloupotrebe istorije i manipulacije njenim sadržajem u političke svrhe. Zaključak je da nastava istorije mora ostati slobodan prostor kritičkog mišljenja i razumevanja, jer je to najbolja garancija mira, demokratije i odgovornog građanskog društva. Samo u takvim okolnostima može se graditi demokratska kultura učenika i njihova intelektualna nezavisnost.

Na uvodnom panelu „Preispitivanje istorijskog obrazovanja za zajedničku budućnost“, koji je obuhvatio međunarodna iskustva i perspektivu pojedinih evropskih država vezanu za raspad Jugoslavije i ratove devedesetih, govorili su Dr. Alan Mekali, bivši predavač na Univerzitetu u Alsteru; Dr. Julija Tirof, istraživačica u Centru za obrazovanje za građansko vaspitanje i didaktiku istorije pri Univerzitetu primenjenih nauka Severozapadne Švajcarske; i prof. dr Ana Madlen, profesorka na studijama jugoistočne Evrope na INALCO (Nacionalni institut za istočne jezike i civilizacije) u Parizu.
Nastavnicima iz Srbije i regiona posebno su bili zanimljivi primeri izazova sa kojima se suočavaju učenici i nastavnici istorije u podeljenom društvu Severne Irske. Predstavljene smernice i pristupi nastavi istorije mogu u velikoj meri poslužiti kao primer za prevazilaženje netrpeljivosti i izgradnju poverenja i na prostoru Balkana. Značajnu pažnju izazvala su i istraživanja iz Francuske i Švajcarske o recepciji raspada Jugoslavije i načinu na koji se ova tema predstavlja u školskim udžbenicima tih država.

Drugim panelom, „Da li udžbenici istorije govore celovitu istinu?“, panelisti su pokušali da odgovore na pitanja šta i kako učenici uče o ratu, miru i postkonfliktnim stvarnostima u udžbenicima istorije. Na panelu su učestvovali prof. dr Dubravka Stojanović, istoričarka; dr Štefan Samler iz Nemačke, istraživač i saradnik Instituta Georg Ekert koji se bavi proučavanjem udžbenika istorije; Aleksandar Todosiijević, nastavnik istorije i autor udžbenika; i Aleksandar Marinković, istoričar i koordinator Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Tokom razgovora istaknuto je da su različita istoriografska stanovišta pronašla svoj odraz i u udžbenicima istorije, te da slobodno tržište udžbenika predstavlja važan okvir za dalju demokratizaciju obrazovanja. Posebna pažnja posvećena je pojavama relativizacije i revizije prošlosti koje nastaju pod uticajem javnog mnjenja i pojedinih društvenih grupa. Učesnici su ukazali i na to da je proces pisanja i didaktičkog oblikovanja udžbenika izuzetno složen i dugotrajan, te da se u javnosti često pojednostavljeno svodi na pitanje interpretacije dominantnog narativa.

Uloga nevladinih organizacija u obrazovanju za mir
U okviru javnog događaja „Obrazovanje za zajedničku budućnost: uloga NVO u neformalnom obrazovanju mladih iz istorije“, održanog u Gete institutu, predstavnici nekoliko međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija — Opservatorija za nastavu istorije u Evropi (Saveta Evrope), EuroClio iz Holandije, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) i Centar za praktičnu politiku  dali su svoj uvid i podelili iskustva dobre prakse u radu sa mladima na temama suočavanja sa prošlošću, prevazilaženja predrasuda i razvoja kulture mira.
Jedan od važnih zaključaka panela bio je da aktivnosti nevladinog sektora predstavljaju značajan doprinos razvoju kritičkog mišljenja kod mladih i otvaranju prostora za preispitivanje različitih narativa o osetljivim pitanjima iz prošlosti, uključujući i ratove devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Istaknuto je da se mnogi mladi ljudi tek kroz učešće na seminarima, letnjim školama i konferencijama prvi put susreću sa temama koje se odnose na blisku prošlost i njen uticaj na savremeno društvo, te da upravo ta iskustva doprinose njihovom razumevanju značaja istorijskog znanja za razvoj demokratske kulture, dijaloga i prihvatanja različitosti.

Drugog dana simpozijuma na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održane su dve radionice posvećene udžbenicima istorije i učenju van učionice na mestima sećanja i memorializacije, na kojima su, pored nastavnika istorije, učestvovali i studenti istorije.

„Ovogodišnji simpozijum, na kome se podstiče razmena evropskih iskustava, otvoren dijalog i sloboda iskazivanja različitih mišljenja, predstavlja najbolji mogući odgovor na aktuelne političke zloupotrebe istorije. Ovaj skup je odbrana profesionalnog integriteta istoričara i obrazovne misije nastavnika koja je posvećena razvijanju demokratskih kompetencija, uspostavljanju i izgradnji poverenja kao temelja za saradnju i trajno pomirenje u regionu,“ istakao je Marko Šuica, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.