Inicijativu za Simpozijum o nastavi istorije pokrenula je Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu 2020. godine u saradnji sa Edukacijom za 21. vek i Filozofskm fakultetom Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa ambasadama Francuske i Švajcarske.Od svog osnivanja, Savet Evrope je prepoznao značaj istorije kao osnove za obrazovanje građana i građanki Evrope i njenu ulogu u premošćivanju razlika i zbližavanju ljudi. U vremenima kada se istorija suočava sa iskrivljavanjem, poricanjem nekih istorijskih činjenica i političkom zloupotrebom prošlosti, ključno je ponuditi prostor za otvorenu diskusiju o ulozi istorije u 21. veku. Poslednjih godina stvoren je prostor za različite teme koje se bave nastavom istorije u regionu i širom Evrope zahvaljujući određenim inicijativama Saveta Evrope, ali i drugih relavantnih institucija:
- Osnivanje Opservatorija za nastavu istorije u Evropi (OHTE), tela Saveta Evrope ima misiju da promoviše kvalitetno obrazovanje i unapređenje demokratske kulture. Srbija je bila jedna od 17 država osnivača Opservatorije.
- Prvi forum za nastavu istorije Saveta „Mesta sećanja: prostori za učenje za demokratiju“ svoju prvu konferenciju imao je početkom novembra 2022.godine u Beogradu. Oko 80 stručnjaka iz skoro svih 46 država članica Saveta Evrope analiziralo je temu kulture sećanja , u cilju pripreme preporuke Komiteta ministara za razmatranje na Konferenciji ministara obrazovanja u Rigi 2023. Godišnji Forum za nastavu istorije ponudio je prostor u kojem su organi vlasti, nastavnici i nastavnice, autori planova nastave i učenja, akademska zajednica i drugi učesnici mogli da podele svoje stavove i svoje prakse u pogledu podučavanja istorije sa ciljem razvijanja preporuka za unapređenje nastave istorije. Organizaciju Foruma podržava zajednički projekat Evropske unije i Saveta Evrope „Kvalitetno obrazovanje za sve“.
"U Inčeonskoj deklaraciji (Incheon Declaration) – Obrazovanje 2030, Okvir za akciju (FFA) ponuđena je nova vizija obrazovanja. Ona definiše kvalitetno obrazovanje kao ono koje „podržava kreativnost i znanje i obezbeđuje sticanje osnovnih veština pismenosti i računanja, kao i analitičnost, rešavanje problema i druge kognitivne sposonosti. Takvo obrazovanje podstiče razvoj veština, vrednosti i stavove koji omogućavaju građanima da vode zdrav i ispunjen život, donose odluke zasnovane na informisanosti i odgovaraju na lokalne i opšte odredbe , klauzule „globalne odgovornosti“. To podrazumeva razvijanje „inkluzivnijeg, prijatnijeg i otpornijeg sistema obrazovanja koje će zadovoljiti potrebe dece, mladih i odraslih... uključujući interno raseljena lica i izbeglice.“
Deklaracija o obrazovanju 2030 (The Education 2030 Framework for Action - FFA) usvojena je od strane 184 zemlje članice UNESCO-a, i globalne obrazovne zajednice na sastanku na visokom nivou (Pariz, novembar 2015) na 38. Generalnooj konferenciji UNESCO-a.
Proučavanje istorije ima poseban doprinos u ostvarivanju te vizije i posvećenosti. Ono pruža uvid u složenost i raznolikost prošlih ljudskih ponašanja; podstiče sposobnost ispitivanja različitih, čak i sukobljenih, narativa; zahteva da argumenti budu podržani razumevanjem širokog spektra dokaza.
U tom kontekstu, u Srbiji kao i u regionu, moguće je:
- Razmenjivati iskustva o praksama u nastavi istorije između jugoistočne Evrope i drugih evropskih zemalja.
- Analizirati izazove sa kojima se suočava nastava istorije širom Evrope.
- Predstavljati obrazovne projekte koji se trenutno realizuju u Srbiji.
- Učestvovati u diskusijama o regionalnim istorijskim temama koji su u vezi sa EU integracijama.
