Izazovi nastave istorije u Evropi bili su glavna tema Prvog simpozijuma o nastavi istorije u Beogradu 10. i 11. marta 2022. godine. Simpoziciju "izazovi nastave istorije " su organizovali Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu i organizacija “Edukacija za 21. vek”, u okviru Meseca frankofonije. Događaj je podržala nedavno osnovana Opservatorija za nastavu istorije u Evropi (OHTE), telo Saveta Evrope sa misijom da promoviše kvalitetno obrazovanje sa ciljem unapređenja demokratske kulture. Srbija je bila jedna od 17 država osnivača Opservatorije.
„Nastava istorije i istraživanje mogu nam pomoći da eliminišemo zablude i tradicionalne predrasude jedni o drugima. Važno je nastojati da se utvrde činjenice kako bi se stvorili uslovi za stvarno evropsko jedinstvo, zanovano na ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava”, rekao je Tobijas Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu. „Usred agresije Rusije na Ukrajinu koja se sada dešava, nastavnicima istorije može biti teško da odluče kako i na osnovu kojih informacija o tome razgovarati sa svojim učenicima. U tom kontekstu želim da vas podsetim na zaključke seminara za nastavnike istorije iz 1953. godine koji nisu izgubili na značaju ni 70 godina kasnije: „Posebno je neophodno izbegavati svako tumačenje istoriskog događaja koje bi se moglo koristiti za specifične interese jedne države, ili koje bi moglo da poremeti prijateljske odnose među narodima“, rekao je Flesenkemper.
Prodekan za nastavu Fakulteta filozofije, Nataša Jovanović Ajzenhamer, poželela je dobrodošlicu učesnicima u ime Univerziteta u Beogradu:
“Velika nam je čast što je Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu suorganizator ovog akademskog skupa, relevantnog kako u okvirima naučno-istraživačke, tako i šire društvene zajednice. Novouspostavljena saradnja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa Kancelarijom Saveta Evrope predstavlja još jedan iskorak u demokratizaciji obrazovanja u Srbiji. Kolege koje se bave temom istorijskog obrazovanja u okviru Centra za istraživanje nastave istorije i istorijskog nasleđa na Filozofskom fakultetu u Beogradu održavaju diskusiju o didaktičkom aspektu istorijske nauke i metodologiji nastave istorije u školama živom i plodonosnom, te uspevaju da ovu, veoma osetljivu i izazovnu oblast, očuvaju u okvirima najviših naučnih i etičkih standarda istraživanja nastave istorije. Takođe, ovim zajednički organizovanim događajem se, na neki način, afirmiše njihov rad i obnavlja učešće u novim međunarodnim projektima Saveta Evrope, organizacije koja ima dugogodišnje iskustvo i izuzetan značaj na polju unapređivanja nastave istorije.“
Profesor Marko Šuica sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i član naučnog savetodavnog veća Opservatorije za nastavu istorije u Evropi, prilikom otvaranja konferencije je istakao da
„ U savremenim dinamičnim društvima 21. veka već izvesno vreme se preispituje svrha, uloga, pa i opravdanost postojanja obrazovanja iz istorije. Odgovore na pitanja, zašto je važno učiti istoriju, kakve životne veštine i kompetencije nastava istorije razvija kod mladih generacija, da li poznavanje i načini dolaska do saznanja o prošlosti mogu da imaju širu obrazovnu i društvenu ulogu, samo su neke od tema koje stručni skup Izazovi nastave istorije u Evropi želi da osvetli“. On je takođe dodao da „Posebno aktuelan i važan izazov predstavlja suočavanje formalnog obrazovanja iz istorije sa sve češćim populističkim manipulacijama i zloupotrebama istorije u političke svrhe“. „Osnovna ideja Opservatorije nastave istorije u Evropi da se nakon stvaranja pregledne slike o stanju nastave istorije u državama-članicama proširenog parcijalnog sporazuma, otvori prostor za unapređivanje nastave istorije koja bi mogla podstakne razvijanje demokratske kulture, bolje međusobno razumevanje i skladnije odnose naroda Evrope“, dodao je Šuica.
Predstavnici dve institucije koji su važni partneri Opservatorije - Profesorka Suzan Pop sa Univerziteta u Augsburgu , koja je takođe i predsednica Međunarodnog društva za didaktiku istorije i Stiven Stegrs, izvršni direktor Euroklia (Evropskog udruženja predavača istorije), govorili su o izazovima nastave istorije u današnje vreme sa osvrtom na situaciju u Evropi i Srbiji.
Pored konferencije za stručnjake u ovoj oblasti, na Univerzitetu u Beogradu održana je javna manifestacija u okviru Meseca frankofonije u Srbiji, koja je uz stručnjake okupila i studente i članove diplomatske zajednice. Na skupu su govorili Tobijas Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu; Anamarija Viček, državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i članica Upravnog odbora OHTE; Žan Arno Deron, novinar „Le Courrier des Balkans“; Ana Radaković iz „Edukacije za 21. vek“ i Filozofskog fakulteta u Beogradu; i Dominik Dirlevanže sa Univerziteta u Lozani.