Srbija ima dugu istoriju građanskih i studentskih demonstracija. Najnoviji talas protesta predvođenih studentima izazvan je rušenjem krova novoizgrađene železničke stanice u Novom Sadu, što je dovelo do pogibije 15 ljudi. Nakon pokušaja vlasti da umanje odgovornost, studenti su pokrenuli masovne demonstracije, a ubrzo su im se pridružili profesori, srednjoškolci, univerzitetski profesori, naučni istraživači i građani.
Protesti su rezultirali blokadama univerzitetskih fakulteta i brojnih srednjih škola. Kako su glavni demokratski organi na univerzitetu bili paralizovani i nisu uspevali da predstavljaju glas studenata, studenti su uspostavili alternativni proces donošenja odluka kroz plenume—otvorene skupove na kojima se odluke donose korišćenjem direktne demokratije i aktivnog učešća svih studenata. Ovaj model donošenja odluka usvojen je i u školama, gde nastavnici i osoblje aktivno učestvuju u plenumskoj diskusiji i odlučivanju.
Ovaj talas iznenadne građanske aktivacije postavlja ključno pitanje: Da li je obrazovanje za i o demokratiji omogućilo mladima da postanu svesniji svojih prava, odgovornosti i mogućnosti da deluju? Iako su obrazovne reforme uvrstile demokratske kompetencije u nastavni plan i program, njihov pravi uticaj na angažovanje mladih tek treba da se vidi.
Protesti studenata i nastavnika u Beogradu, 5.02.2025.
Srbija ima dugu istoriju studentskog građanskog aktivizma. Od masovnih protesta 1990-ih protiv režima Slobodana Miloševića do današnjih demonstracija, mladi ljudi su uvek igrali ključnu ulogu u suprotstavljanu vlastima. Najnoviji studentski protesti 2024–2025. godine nastavljaju ovu tradiciju, sada predvođenu studentima kroz nove oblike organizovanja. Po prvi put u istoriji, srednjoškolci su se pridružili studentskom pokretu, zajedno sa nastavnicima i mnogim drugim građanima.
Šta je izazvalo proteste?
Povod za blokade je rušenje masivne betonska nadstrešnica koja je bila deo zgrade glavne Železničke stanice u Novom Sadu, kada je 1. novembra 2024. godine, poginulo 15 ljudi uz nekoliko teško povređenih. Ova nesreća je otkrila duboke kontroverze u infrastrukturnim projektima u zemlji i prisustvo korupcije u ipravljanju njima. S obzirom da je vladajuća politička struktura pokušala da izbegne odgovornost i sakrije informacije, nezadovoljstvo građana je sve više raslo.
U danima nakon tragedije, postalo je jasno da su državni organi pokušavali da umanje odgovornost—objavljivali su kontradiktorne izjave, poput negiranja da je krov deo rekonstrukcije, i objavljivali nepotpune dokumente. Od kada je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine, demokratske institucije Srbije suočavaju se sa sve većim izazovima: ilegalna rušenja, podizanje monumentalnih statua pod tajnim ugovorima, korupcijski skandali i uspon takozvanih GONGO organizacija. Kao rezultat toga, politička kredibilnost Srbije je postepeno opadala, a vlast je pokazivala sve više karakteristika hibridnog režima i diktature.
Rastuće nezadovoljstvo građana počelo je da kulminira nakon ubistva u beogradskoj školi i potom masovnog ubistva u selima Dubona i Orašje u proleće 2023. Taj talas sporadičnih ali masovnih protesta nastavljen je protestom u Novom Sadu, koji se zbog nasilnih incidenata, završio hapšenjem nekih studenata-protestanata. Neadekvatno reagovanje institucija i medija bili su povod da su studenti Fakulteta dramskih umetnosti izašli na ulicu u znak sećanja na 15 žrtava . Posle fizičkog napada od strane članova vladajuće partije SNS, studenti drugih fakulteta su se pridružili njihovom protestu. Počela su okupljanja u neformalnim grupama gde su neposrednim odlučivanjem započeli blokadu gotovo svih fakulteta u Srbiji. Rukovodeći organi Beogradskog univerziteta su podržali studentske zahteve, koje su studenti formulisani na svojim plenumima (radnim telima studenata):
- Potpunu transparentnost u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice
- Objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu
- Oslobađanje uhapšenih studentskih demonstranata i ukidanje svih optužbi.
- Odgovornost za napade na protestante.
- Povećanje državnog finansiranja univerziteta za 20%.
Protesti studenata i nastavnika u Beogradu, 5.02.2025.
U ovim protestima, studentima su se, već od sredine decembra 2024, priključili i učenici srednjih škola a kasnije i njihovi nastavnici. Iako je završetak prvog polugodišta pomeren nedelju dana ranije, veliki broj srednjih škola, a naročito gimnazija u većim gradovima, nije regularno počeo nastavu. Nastavnici gimnazija organizovani u nova neformalna udruženja-plenume, nezadovoljni sindikalnim predstavnicima, obustavili su nastavu već 20 januara 2025. U Beogradu je na dan 31. januara 21 srednja škola obustavila nastavu, a toj obustavi su se pridružili učenici kroz samorganizovana udruživanja na kojima su počeli da donose odluke.
Ovaj pokret aktivizma pokreće ključno pitanje: Da li je dvadeset godina građanskog obrazovanja i uvođenja demokratskih kompetencija doprinelo jačanju svesti mladih o njihovim pravima i odgovornostima? Reforme nastavnih programa uvele su demokratske kompetencije u obrazovni sistem, ali ostaje da se vidi koliko su one zaista uticale na aktivno učešće mladih u društvenim procesima.
Protesti studenata i nastavnika u Beogradu, 5.02.2025.
Građansko vaspitanje je prvi put uvedeno u Srbiji u školskoj 2001/2002. godini. U srpskom obrazovnom sistemu kategorizovano je kao dodatni obavezni/izborni predmet. Učenici su imali obavezu da pohađaju jedan od dva predmeta: ili Građansko vaspitanje ili Versku nastavu- Predmet je obuhvatao sve razrede osnovnog i srednjeg obrazovanja (uzrast od 7 do 18 godina).
Uvođenje Građanskog vaspitanja odvijalo se u međunarodnom kontekstu, pod uticajem Dekade Ujedinjenih nacija za obrazovanje o ljudskim pravima (1995–2004) i istovremenih promena u demokratskom obrazovanju širom Evrope.
Poslednja reforma građanskog obrazovanja (2018) zasniva se na četiri ključna stuba/teme :
- ljudska prava
- demokratsko društvo
- procesi u savremenom društvu
- građanski aktivizam.
Pored građanskog obrazovanja, obrazovni plan i program Srbije je uveo Referentni okvir kompetencija za demokratsku kulturu, integrišući ih u sve predmete. Uprkos različitim izazovima—kao što su otpor od strane tradicionalno orijentisanih nastavnika i nesporazumi oko koncepta—ova reforma je na kraju prihvaćena od strane različitih aktera u obrazovanju, uključujući nastavnike, školske vlasti i roditelje.
U razgovorima sa ključnim učesnicima u ovim protestima—studentima, srednjoškolcima i nastavnicima koji aktivno učestvuju u blokadama—podelili su svoja mišljenja o ulozi obrazovanja u podsticanju demokratije unutar srpskog obrazovnog sistema.
N. N. (22 godine, student), na pitanje da li je obrazovanje za demokratiju doprinelo protestima u Srbiji, odgovara:
„Apsolutno! Ovo obrazovanje je odigralo ključnu ulogu u pokretanju protesta i organizovanog otpora u Srbiji jer je dovelo do razumevanja demokratije—ne samo kao koncepta, već kao živog sistema. Mi, koji smo prošli kroz određene obrazovne cikluse, shvatili smo da je demokratija proces koji traje i koji uključuje poštovanje ljudskih prava, zakona i pravde. Građani moraju da učesvuju u procesima odlučivanja, a institucije moraju da rade svoj posao.“
Kada je upitan kako se demokratski procesi vide u studentskim okupljanjima, rekao je: „Najčišća i najautentičnija forma demokratije u ovim protestima leži u delovanju plenuma. Ono što ih čini jedinstvenim je njihova direktna demokratija—gde su svi studenti pozvani da učestvuju i slobodno izražavaju svoje stavove bez straha da će biti targetirani. Rotacija vodećih članova i odsustvo jednog lidera štite plenume od političkog uticaja. Verujem da je nedostatak centralnog lidera ključni faktor njihovog uspeha do sada.“
Četvrti zahtev studenata ne odnosi se direktno na demokratske procese, ali se tiče ekonomskog statusa fakulteta. Međutim, prema studentima, on je od suštinskog značaja: „Ovaj zahtev je jedini koji se direktno tiče studenata i u interesu je svih studenata širom Srbije. Nije reč samo o statusu studenata, već i o ekonomskom položaju fakulteta, koji su trenutno u veoma teškoj finansijskoj situaciji.“ zaključuje student.
S. V. (17 godina, srednjoškolka iz Beograda) takođe je aktivna učesnica protesta u svojoj školi. U razgovoru ona potencira „ulogu nastavnika kao ključnu, jer nastavnici koji su ih inspirisali da razmišljaju slobodno, otvarali nove perspektive i podsticali ih na participaciju su neobično važni.” S.V. takođe pominje društvene mreže kao vredan, mada ne uvek pouzdan, izvor obrazovanja, gde mogu pronaći informacije i odabrati sadržaj koji im odgovara.
Ivan Milenković, nastavnik istorije u Beogradskoj XIV beogradskoj gimnaziji, ne može sa sigurnošću da potvrdi da je obrazovanje za demokratiju ključno. Ipak, kroz nastavu istorije koristeći različite izvore, učenici su shvatili značaj pluralizma mišljenja i bavljenja savremenim društvenim pitanjima. On navodi:
„Kada učimo o antici i Aristotelovoj analizi tiranije, možemo to postaviti u odgovarajući društveni kontekst i mogu da se izvuku zaključci o obrascima tiranije od antike do danas.
Dodaje da su mu neki učenici rekli da su promenili stavove zahvaljujući njegovim metodama nastave, što smatra najvišim oblikom priznanja.
Što se tiče nastavnih metoda, ističe:
„Iako sam počeo koristiti moderne nastavne pristupe i izvore (filmove, karikature, plakate) kasnije u svojoj karijeri, sada shvatam njihovu važnost za angažovanje učenika i podsticanje kritičkog razmišljanja.”
„Obuke na seminarima su bile posebno važne, ali i dalje nedostaju kvalitetni radni materijali, koji bi podstakli kritičko razmišljanje, dobro osmišljenim pitanjima, radionicama koji mogu da budu inspiracija nastavnicma u radu“, zaključuje on.
Slično tome, Emilija Janjić (nastavnica sociologije) priseća se svog prvog iskustva učenja o demokratiji kroz građansko obrazovanje u Leskovcu . Njen nastavnik je primenjivao različite metode (debate, radionice) koje su omogućile učenicima da aktivno učestvuju i izražavaju svoja mišljenja. Iako priznaje da je podrška roditelja igrala svoju ulogu, njeno razumevanje ljudskih prava i demokratije oblikovalo se tokom srednje škole i kasnije na fakultetu.
Studentski protesti ispred Ustanovnog suda 12.01.2025.
Ostaje pitanje koliko je obrazovanje za demokratiju imalo zaista uticaj na aktivizam mladih u Srbiji ? Ipak, činjenica da su mladi ljudi izašli na ulice u velikom broju, organizovali proteste i pozvali na odgovornost, ukazuje na to da obrazovanje za demokratiju obezbeđuje mogućnosti za aktivno učestvovanje u društvenim promenama.
autorka: Lidija Županić Šuica, nastavnica i predsednica Edukacije za 21. vek