Masovni studentski protesti obeležili su kraj 2024. i prvu polovinu 2025. godine u Srbiji.
Talas protesta pokrenuli su studenti blokadama fakulteta, a ubrzo su im se pridružili srednjoškolci, nastavnici i građani.

Neposredni povod za početak blokada bio je nasilni incident 22. novembra 2024. godine, kada su se studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu okupili u blizini fakulteta kako bi odali počast žrtvama nesreće u Novom Sadu. Tokom skupa, koji je bio unapred najavljen, fizički ih je napala organizovana grupa ljudi. Tom prilikom dvoje studenata zadobilo je lakše telesne povrede.

Ovaj incident, uz izostanak reakcije policije i tužilaštva, izazvao je oštre reakcije akademske zajednice i šire javnosti. Već 2. decembra 2024. godine Fakultet dramskih umetnosti stupio je u blokadu, a istog dana blokirana je i zgrada Rektorata Univerziteta u Beogradu. Ubrzo su im se pridružili Filozofski, Filološki, Hemijski i Matematički fakultet.

Pozadina protesta bila je nesreća koja se dogodila 1. novembra 2024. godine, kada je, usled rušenja masivne betonske nadstrešnice, dela nedavno renovirane zgrade glavne železničke stanice u Novom Sadu,kada je poginulo 16 ljudi. Ta tragedija razotkrila je duboke probleme u funkcionisanju države: kontroverzne infrastrukturne projekte, raširenu korupciju, nefunkcionalne institucije i neslobodne medije.

Zataškavanje, nasilje i odgovor univerziteta

U danima nakon tragedije,  državni organi pokušavali su da umanje odgovornost kontradiktornim izjavama,  poput negiranja da je nadstrešnica bila deo rekonstrukcije, i objavljivanjem nepotpune građevninske dokumentacije.

Talas sporadičnih protesta započeo je okupljanjem u Novom Sadu, koje je, zbog nasilnih incidenata, završeno hapšenjem pojedinih studenata učesnika.
Neadekvatna reakcija institucija i medija bila je povod da se studenti Fakulteta dramskih umetnosti okupe 22. novembra 2024. godine u neposrednoj blizini fakulteta, u znak sećanja na 15 žrtava. Tokom skupa, studenti i profesori FDU-a fizički su napadnuti od strane organizovane grupe.

Četiri dana nakon incidenta, studenti Fakulteta dramskih umetnosti stupili su u blokadu fakulteta zbog izostanka adekvatne reakcije policije i tužilaštva.
Blokada je formalno započela 2. decembra 2024. godine, a istog dana blokirana je i zgrada Rektorata Univerziteta u Beogradu. Protestima su se ubrzo pridružili i studenti Filozofskog, Filološkog, Hemijskog i Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Već 4. decembra 2024. Rektorski kolegijuma Univerziteta u Beogradu obavestio je javnost da je zgrada Rektorata blokirana , ali da poštuju pravo studenata na slobodu mišljenja i izražavanja, uključujući i kritičko mišljenje kao neotuđivi deo prava pojedinca u demokratskom društvu i naročito u akademskoj zajednici.

Na taj način izrazili su poštovanje prema pravu studenata na protest i blokadu, kao i podršku studentskim zahtevima, koje su studenti formulisali na plenumima (radnim telima studenata):

• Objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu
• Oslobađanje uhapšenih studentskih demonstranata i ukidanje svih optužbi.
• Odgovornost za napade na demonstrante
• Povećanje državnog finansiranja univerziteta za 20%

Ovim zahtevima 16. marta priključen je i zahtev da se sprovede istrage  u vezi sa zvučnom pojavom koja je izazvala paniku i stampedo učesnika masovnog protesta 15. marta. Tog dana,  u 19.11 duž Ulice kralja Milana, tokom 16 minuta tišine i odavanja počasti poginulim građanima, došlo je do stampeda u kojem su lakše povređeni desetine građana.

Vrlo brzo, već 17. marta studenti su pokrenuli još jedan zahtev da se utvrdi odgovornost za propuste u obezbeđivanju pacijenata koji su,  posle požara u mestu Kočani u Severnoj Makedoniji,  lečeni u Beogradu na odeljenju intenzivne nege Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS). Tom prilikom predsednik Republike Srbije sa novinarskom ekipom posetio je teško povređene, što je predstavljalo kršenje zakona o pacijentima i zloupotrebu teško povređenih građana.

Studentski protesti od početka su naišli na masovan odziv studenata na svim državnim, ali i privatnim fakultetima. Preko 60 fakulteta i visokih škola širom Srbije priključio se blokadi.

Od blokade do akcije

Studentske akcije počele su  11. decembra ispred Predsedništva kada je tokom televizijskog obraćanja predsednika Srbije, održan bučan protest studenata. Nastavile su se brojnim akcijama, koje su bile posebno masovne i dugotrajne, a kojima su se priključili nastavnici u osnovnim i srednjim školama, IT zajednica, poljoprivrednici, advokati, medicinski radnici i građani brojnih gradova u Srbiji.

U decembru je talas protesta zahvatio i  škole, najpre gimnazije, koje su pokrenule blokade škola, što je rezultiralo ranijim završetkom prvog polugodišta za učenike. Uključivanje učenika, čak i maloletnih,  u proteste bio je izraz dubokog nezadovoljstva, posebno mladih.

Masovni protesti koji su kulminirali 22. decembra 2024. na trgu Slavija u Beogradu, gde se okupilo oko 100.000 građana, jasno su pokazali dubinu i obim društvene krize u Srbiji.

Odgovor vlasti na ove masovne proteste, međutim, odražavao je duboko ukorenjene probleme sistema i poteškoće u suočavanju sa realnim zahtevima građana. Umesto dijaloga i konkretnih koraka ka rešavanju krize, vlast je 24. januara 2025. godine u Jagodini organizovala miting koalicije oko SNS-a, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio osnivanje „pokreta za narod i državu“. Ovaj potez predstavljao je pokušaj konsolidacije vladajućih snaga i mobilizacije njihovih pristalica, ali je istovremeno potvrdio duboku polarizaciju u društvu.

Istog dana u Beogradu je organizovan „generalni štrajk“ ,  akcija kojoj su se pridružili brojni privrednici, prosvetni radnici,advokati, radnici u kulturi. Oni su u znak protesta obustavili svoj rad. Tog dana mnoge prodavnice  restorane, kafići, knjižare, bioskopi su zatvorili vrata za goste.

Dana 27. januara, kada se obeležava školska slava Savindan, studenti u blokadi su organizovali prvu celodnevnu protestnu akciju „Pod našom (Auto)komandom“ u vidu 24-časovne blokade saobraćajne petlje i kružnog toka kod Auto-komande u Beogradu.  Obeležavajući Dan školstva, studenti su kroz simbolične i konkretne akcije pokazali  poštovanje prema obrazovanju kao jednoj od najviših vrednosti društva.

Čišćenje prostora započeto je pred zoru, a blokada je završena tačno posle 24 sata, nakon čega je saobraćaj normalizovan. Ova akcija bila je jedna od najorganizovanijih u sklopu studentskih protesta, uz podršku i učešće različitih društvenih grupa, čime je demonstriran visok stepen logističke spremnosti studentskih organizacionih timova.

Politički potresi i studentska deklaracija

Krajem januara, 28.  premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić podneli su ostavke, dan nakon što je grupa mladića pretukla studente u Novom Sadu, kada je jedna studentkinjaje teško povređena. Studenti su u znak protesta krenuli peške iz Beograda ka Novom Sadu, gde su potom blokirali mostove, uključujući i Most slobode, a blokada je trajala više od jednog dana.

Februar je bio ispunjen masovnim studentskim protestima i šetnjama iz više gradova Srbije ka Kragujevcu, gde je 15. februara održana akcija „Sretnimo se na Sretenje”. Ova komplikovana akcija podrazumevala je polazak studenata iz različitih delova Srbije, pa je u zavisnosti od početne tačke, put iznosio je između 100 i 150 km,  a trebalo ga je realizovati za maksimalno 4 dana. Datum nije predstavljao samo praznik Sretenje, kada je donet prvi ustav, već i dan kada su se u Kragujevcu okupili studenti iz Beograda, Novog Sada, Niša, Novog Pazara i drugih gradova.

U martu su studenti nastavili sa protestima, a na poziv studenata Univerziteta u Nišu, studenti i građani iz različitih gradova i krajeva Srbije okupili su se u Nišu 1. marta na protestu pod nazivom „Studentski edikt”.Protest je trajao simboličnih 18 časova,  po pozivnom broju za Niš. Protest je počeo okupljanjem studenata i građana na četiri različite tačke u gradu, a program se odvijao  na Trgu kralja Milana gde su studenti pročitali svoj edikt. Studentski edikt, predstavlja svečanu i simboličnu deklaraciju studenata i građana kojom se proglašavaju temeljne vrednosti slobode, pravde, znanja, dostojanstva i solidarnosti kao osnov buduće, pravednije i demokratskije Srbije.

‘15 za 15’ — preokret za društveni savez

Studentske blokade kulminirale su velikim proetestnim skupom koji je  održan  15. marta u Beogradu pod nazivom „15 za 15“. Inicijativu su pokrenuli studenti u blokadi, koji su organizovano pešačili iz raznih gradova Srbije ka prestonici. Iako procene broja učesnika variraju , od 107.000 prema MUP-u do više od 300.000 prema nezavisnim izvorima, protest je u javnosti okarakterisan kao jedan od najvećih u istoriji Srbije. Centralna tačka okupljanja bio je plato ispred Narodne skupštine, ali su brojni građani  ispunili i okolne ulice.  Bezbednost su obezbeđivali studentski redari, uz policijske snage .  Postavljene su dve bine – ispred Skupštine i na Slaviji. Zbog bezbednosnih procena, centralni događaj premešten je na Trg Slavija, gde su studenti pročitali svoje zahteve. U 19.00 časova održana je petnaestominutna tišina u čast žrtava, ali je u ulici Kralja Milana u 19.11 došlo do neobičnog incidenta , kada se deo mase se u panici naglo razdelio na dve strane ulice, uz veliku paniku i strah.

Iako je protest u najvećem delu protekao mirno, zabeleženi su pojedinačni incidenti, hapšenja i povrede, a studenti su se ubrzo ogradili od daljih dešavanja i proglasili kraj skupa. Incident iz 19.11, koji je u javnosti izazvao polemike o eventualnoj upotrebi zvučnog oružja, doveo je do formulisanja petog studentskog zahteva – poziva na zvaničnu istragu kako bi se utvrdilo šta se zaista dogodilo te večeri.

Biciklom za ljudska prava i pravdu

Početak aprila obeležen je akcijom koja je bila usmerena na međunarodne institucije. Tura do Strazbura bila je protestna biciklistička akcija srpskih studenata koji su krenuli biciklima iz Novog Sada ka Strazburu, sedištu Saveta Evrope, čiji je Srbija stalni član, kako bi ukazali na kršenje ljudskih prava i izostanak reakcije nadležnih institucija u Srbiji. Osdamdeset biciklista krenuli su  na put  3. aprila 2025, a studenti su za 12 dana prešli više od 1.400 km.  Prošli su kroz Budimpeštu, Beč, Minhen i druge gradove gde su imali svečane dobrodošlice od strane gradskih vlasti. U Strazbur su stigli 15. aprila, gde su zvaničnicima Saveta Evrope, Evropskom parlamentu predali pisma,  tražeći međunarodnu reakciju na kršenje ljudskih prava u Srbiji.

Blokada protiv blokade

Početkom maja studenti su zvanično zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, uz najavu pojačavanja protesta ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

Maraton do EU

U maju je održano i štafetno trčanje od Novog Sada do Brisela, sedišta Evropske Unije,  kao nastavak protesta i alarmiranja institucija EU. Studenti su se za ovaj korak odlučili jer Srbija već dugi niz godina pregovora o  ulasku u Evropsku uniju, ali zakoni, ljudska prava i demokratski standardi i dalje su ugroženi, jer institucije često ne reaguju na ozbiljne propuste i zloupotrebe. Ova trka treba da ukaže na spore i netransparentne procese pridruživanju EU, kao i da pozove valsti EU da jasno stane uz građane Srbije i njihovu borbu za poštovanje zakona, transparentnost i odgovornost vlasti.

Srbija je zvanično u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom od 21. januara 2014. godine, a pre toga, status kandidata za članstvo Srbija je dobila 1. marta 2012. godine.