Projekat „Unapređenje ljudskih prava kroz dekonstrukciju stereotipa u obrazovanju, kulturi i medijima“ realizovan je u periodu od 20. januara do 31. maja 2016. godine.
Pripremne aktivnosti obuhvatile su prikupljanje relevantnih informacija o stanju u oblasti obrazovanja, kulture i medija kroz analizu različitih društvenih stereotipa, izradu metodologije za sprovođenje projektnih aktivnosti, kao i definisanje mogućih pristupa za rešavanje identifikovanih problema. Prvi okrugli sto održan je 29. februara 2016. godine i predstavljao je početak javne rasprave o mogućim rešenjima za izazove koji proizlaze iz prisustva štetnih stereotipa u društvu.
Događaj je okupio predstavnike relevantnih institucija i organizacija iz Srbije i regiona, uključujući predstavnike Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Misije OEBS-a u Srbiji i udruženja EuroClio iz Haga. Učesnici su prepoznali da su izazovi povezani sa stereotipima prisutni ne samo u Srbiji, već predstavljaju regionalni i globalni fenomen. Zaključeno je da je, kako bi se umanjili njihovi negativni efekti, potrebno usvojiti jasne smernice i sprovesti konkretne aktivnosti u različitim oblastima društvenog života.
Na osnovu prethodno definisanog plana rada, kao i zaključaka, komentara i predloga iznetih tokom prvog okruglog stola, od marta do sredine maja 2016. godine grupa odabranih stručnjaka radila je na izradi preporuka namenjenih različitim institucijama, organizacijama i profesionalnim udruženjima.
Nacrt preporuka predstavljen je na drugom okruglom stolu, održanom 5. maja 2016. godine. Učesnici su dali niz sugestija i komentara koji su u velikoj meri uvršteni u konačnu verziju dokumenta, doprinoseći njegovom kvalitetu i relevantnosti. Projekat je završen izradom dokumenta „Preporuke za unapređenje ljudskih prava“.
Polazeći od dugoročnih i opštih ciljeva projekta, preporuke su osmišljene kao alat koji mogu koristiti i podržati relevantne državne institucije, stručna udruženja, predstavnici akademske i kulturne zajednice, mediji i organizacije civilnog društva, kako pojedinačno tako i kroz zajedničke inicijative. Njihova svrha je jačanje principa građanskog i demokratskog društva zasnovanog na poštovanju ljudskih prava, kao i otvaranje prostora za nove projekte i aktivnosti usmerene ka društvenoj inkluziji, regionalnoj saradnji i izgradnji mira.
Ukupno je formulisano dvanaest opštih preporuka, koje su dalje razrađene kroz konkretnije smernice. Preporuke od prve do četvrte odnose se na oblast obrazovanja, peta i šesta na ustanove kulture, sedma i osma na medije, dok poslednje četiri preporuke obuhvataju sve društvene aktere i istovremeno prepoznaju važnu ulogu organizacija civilnog društva kao posrednika između institucija i građana.
Krajnji korisnik projekta je društvo u celini, a posebno mladi ljudi i svi oni koji rade u obrazovnom sistemu. Među najvažnijim akterima prepoznati su nadležne državne institucije, stručna udruženja, nastavnici u formalnom i neformalnom obrazovanju, organizacije civilnog društva i istaknute javne ličnosti. Preporuke imaju za cilj jačanje postojećih kapaciteta za inkluziju, unapređenje tolerancije i poštovanja ljudskih prava u Srbiji, kao i stvaranje novih mogućnosti za delovanje institucija, medija i organizacija civilnog društva u ovim oblastima.
