Četvrti simpozijum o nastavi istorije

Četvrti beogradski simpozijum o nastavi istorije održan je 30. i 31. oktobra 2025. godine. Otvoren je u Francuskom institutu govorima ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Holandije, Francuske i Švajcarske, kao i govorom šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Janoša Babitija.

Ambasada Republike Francuske, zajedno sa Francuskim institutom u Beogradu, i ove godine je aktivno učestvovala kao partner u organizaciji Simpozijuma o nastavi istorije.

Učesnike je na početku pozdravio novi direktor Francuskog instituta, Amos Rajhman, koji je istakao važnost nastave istorije, rekavši da je i sam istoričar po obrazovanju.

Nj. E. Florans Ferari, nova ambasadorka Francuske u Srbiji, pozdravila je učesnike Simpozijuma u Francuskom institutu, naglasivši da Ambasada Francuske podržava ovu manifestaciju još od njenog pokretanja 2022. godine.

Ambasadorka Ferari posebno je zahvalila organizaciji Edukacija za 21. vek, koja je u potpunosti posvećena obrazovanju iz istorije, kao i Savetu Evrope na podršci — naročito putem Opservatorije za nastavu istorije u Evropi — ističući ključnu ulogu ovih institucija u unapređenju kvalitetne nastave istorije i jačanju međunarodne saradnje.

Naglasila je da je istorija nezamenljiv alat za razumevanje sadašnjosti i oblikovanje budućnosti, posebno u regionu u kojem se sećanje, politika i identitet često prepliću.

Ukazala je i na evropski karakter simpozijuma, istakavši da zajedničko razumevanje istorije ne samo da jača povezanost širom kontinenta, već i osnažuje mlade da kritički promišljaju složene, ponekad osporavane prošlosti.

Šef Kancelarije Saveta Evrope, Janoš Babiti, pozdravio je učesnike Četvrtog simpozijuma o nastavi istorije, ističući da je organizacija ovogodišnjeg događaja bila otežana zbog prepreka i nedostatka sredstava, ali da su svi partneri  pokazali izuzetnu istrajnost na čemu im se zahvalio.

Govoreći o značaju nastave istorije, podvukao je da ona nije samo prenošenje činjenica, već i razumevanje različitih tumačenja istorijskih događaja. Naglasio je da jednostrano tumačenje istorije može dovesti do novih konflikata, što je jedan od razloga za osnivanje Opservatorije za nastavu istorije u okviru Saveta Evrope, čiji je Srbija jedan od 19 osnivača.

Babiti je istakao ulogu savremenih digitalnih i društvenih platformi, koje omogućavaju širenje znanja i demokratskih vrednosti, ali nose i rizik od zloupotrebe i targetiranja ranjivih grupa. Poručio je da tolerancija treba da prevlada nad podelama i da energija utrošena na konflikte oduzima snagu potrebnu za jedinstvo i izgradnju demokratske budućnosti.

Iskoristio je priliku da naglasi značaj procesa istorijskog pomirenja, o čemu se govorilo i prethodnih godina. Naveo je da je najvažniji primer u Evropi francusko-nemačko pomirenje posle Drugog svetskog rata. Podelio je i lično iskustvo — primer srpsko-mađarskog pomirenja, započetog 2011. godine razgovorom koji je doveo do ukidanja starih zakonskih praksi iz 1943–1944. godine, prema kojima su posle rata dve nacije, nemačka i mađarska, bile proglašene ratnim zločincima.

Babiti je istakao da je Vlada pokrenula proces pomirenja promenom tih dekreta, uvažavajući činjenicu da su Srbi i Mađari vekovima živeli jedni pored drugih kao susedi, da žele da nastave da žive zajedno i da tu praksu prenesu u budućnost. Napomenuo je da je proces bio uspešan — putovanja kroz Vojvodinu pokazuju koliko se situacija promenila, što pozitivno utiče na živote Mađara i njihovo mesto u savremenom društvu.

Na kraju je zahvalio učesnicima i naglasio važnost predavanja i poruka sa simpozijuma, pozivajući prisutne da ih prenose i šire.

Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, istakao je težinu i značaj istorije u regionu Zapadnog Balkana, podsećajući na obeležavanja poput Jasenovca, Srebrenice, „Oluje“ i Dejtonskog mirovnog sporazuma. Naglasio je nužnost prekidanja ciklusa sukoba radi izgradnje stabilnog i prosperitetnog regiona.

Ambasador Ferguson posebno je izdvojio Hilsborou deklaraciju, usaglašenu na sastanku ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana u Belfastu. Ona potvrđuje da su sve zajednice u regionu pretrpele patnje tokom sukoba i da istorijska trauma nije vezana za jednu etničku grupu — poruku koju je, prema njegovim rečima, ključno preneti budućim generacijama kako bi se sprečilo ponavljanje grešaka iz prošlosti.

Govoreći iz ličnog iskustva, pomenuo je svoje rodno mesto, Sire Milz u Severnoj Irskoj — selo koje je tokom perioda „Nevolja“ odbilo sektaške podele tako što je školovalo katoličku i protestantsku decu zajedno. Naglasio je da je takav pristup izgradio razumevanje i osećaj zajedničke budućnosti, ističući presudnu ulogu nastave istorije u razvijanju kritičkog mišljenja, empatije i sposobnosti sagledavanja više perspektiva.

Ferguson je pohvalio učešće jednog od vodećih stručnjaka za istorijsko obrazovanje iz Severne Irske, gospodina Alana Makalija, pozvavši prisutne da razmotre inovativne pristupe nastavi istorije. Kako je zaključio, „budućnost regiona oblikovaće se u učionicama — kroz dijalog, priče i pitanja“.

Ambasada Savezne Republike Nemačke, zajedno sa Goethe-Institutom, Društvom za jugoistočnu Evropu (Südosteuropagesellschaft) i Institutom Georg Ekert, aktivno je učestvovala u organizaciji Simpozijuma o nastavi istorije 2025. godine u Beogradu. Nemačka ambasadorka Anke Konrad obratila se učesnicima, istakavši centralnu ulogu nastave istorije u izgradnji pomirenja, međusobnog razumevanja i regionalne saradnje. Obraćajući se nastavnicima istorije iz Srbije i susednih zemalja, osvrnula se na nemačka iskustva suočavanja s prošlošću, posebno francusko-nemački i poljsko-nemački proces pomirenja, kao primere načina na koje nekadašnji protivnici mogu prevazići duboko ukorenjena neprijateljstva kroz dijalog, obrazovanje i zajedničko istorijsko istraživanje.

Ambasadorka Republike Nemačke podelila je i lično iskustvo odrastanja u Istočnoj Nemačkoj, gde je nastava istorije bila ideološki oblikovana tako da prikazuje Istočne Nemce kao moralno superiorne, dok je odgovornost za nacizam prebacivana na Zapad. Tek nakon pada Berlinskog zida shvatila je koliko je takva verzija istorije bila selektivna i politički motivisana, što je učvrstilo njeno uverenje da su objektivna i kritička nastava istorije ključne za zdravlje demokratskog društva. Ona je, takođe,  upozorila je da neznanje i manipulacija istorijom mogu održavati stereotipe i podele, otežavajući dijalog i regionalnu saradnju. Istakla je da nastavnici imaju tešku, ali presudnu odgovornost,  da mladima pomognu da razumeju ne samo šta se dogodilo u prošlosti, već i zašto se dogodilo i kakve posledice je ostavilo. Na kraju izlaganja zahvalila je nastavnicima na posvećenosti i izrazila nadu da će diskusije i ideje iz Beograda inspirisati učionice širom regiona da neguju kritičko mišljenje, otvorenost i pomirenje.

Ambasada Kraljevine Holandije aktivno je učestvovala na Simpozijumu o nastavi istorije 2025. godine u Beogradu, zajedno sa organizacijom EuroClio — Evropskim udruženjem nastavnika istorije.

Martin Elgersma, ambasador Holandije u Srbiji i Crnoj Gori, istakao je dugogodišnju posvećenost Holandije promociji kritičkog mišljenja i inovativnih pristupa u nastavi istorije, naglašavajući ulogu EuroClio u podsticanju novih modela istorijskog obrazovanja širom Evrope. Naveo je da proces koji predvode istoričari, istraživači i nastavnici odražava posvećenost holandske vlade suočavanju sa teškim istorijskim temama, transparentnosti i uključivanju ovih lekcija u obrazovanje i javni diskurs.

Pozivajući se na lično iskustvo, Ambasador Elgersma podelio je primer sveobuhvatnog istraživanja Holandije o dekolonizaciji Indonezije, koje je pokrenuto 2017, a završeno 2022. godine. Projekat, sproveden u saradnji sa indonežanskim istraživačima, omogućio je reviziju zvanične istorijske naracije decenijama nakon sticanja nezavisnosti, priznajući istorijske činjenice koje su prethodno bile zanemarene.

An Lugon-Mulen, ambasadorka Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori, zahvalila se organizatorima i istakla dugogodišnju podršku Švajcarske dijalogu, inkluzivnom obrazovanju i suživotu u regionu. Naglasila je učešće švajcarske istraživačice čiji rad o poučavanju ratova u bivšoj Jugoslaviji može biti značajan za veliku balkansku dijasporu u Švajcarskoj i širu javnost.

Istorijsko obrazovanje, istakla je, oblikuje vrednosti mladih, razvija kritičko mišljenje i pomaže društvu da razume prošlost, sadašnjost i buduće izazove. Primetila je da region često ostaje zaglavljen u prošlosti kada se njome ne bavi otvoreno i kritički. Iz lične perspektive navela je da se i Švajcarska morala suočiti sa svojom ulogom u Drugom svetskom ratu — uprkos neutralnosti, počinila je i dobre i loše stvari, a kroz velike istrage 90-ih i 2000-ih, posebno komisiju o nacističkim računima i konfiskovanoj jevrejskoj imovini, zemlja je mogla da krene napred i sprovede važne finansijske reforme. Zaključila je да države mogu učiti jedna od druge i izrazila uverenje da će ovogodišnji simpozijum biti uspešan, uz želju da se razgovori nastave i nakon događaja.

Na otvaranju se obratio i prof. dr Marko Šuica sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ističući da, u vremenu porasta populizma, nacionalizma i autoritarnosti, kao i sve učestalijih političkih zloupotreba istorije, uloga nastavnika postaje presudna. Njihova je odgovornost da podstaknu mlade na kritičko promišljanje, razumevanje složenosti prošlosti i prihvatanje različitosti kao ključnih vrednosti savremenog društva.

Posebno je upozorio na nove inicijative u Srbiji koje, pod izgovorom saradnje u oblasti istorije, zapravo vrše pritisak na njeno izučavanje i podučavanje. Kao ilustrativan primer naveo je osnivanje Ruskog istorijskog društva u Srbiji, čiji inicijatori otvoreno naglašavaju političke ciljeve i „širi politički značaj“ ovog projekta, što je u suprotnosti sa načelima naučne nezavisnosti i sa ulogom istorije u demokratskom društvu.

U tom kontekstu, naglasio je da Beogradski simpozijum o nastavi istorije predstavlja najbolji odgovor na takve pojave, on ostaje prostor slobodne razmene ideja, otvorenog dijaloga i uvažavanja različitih mišljenja.

Osvrnuo se i na godinu dana nakon tragičnih događaja u Novom Sadu, koji su pokrenuli značajne društvene promene. Škole i fakulteti postali su mesta borbe za kritičko mišljenje i očuvanje demokratskih vrednosti. Učenici i studenti i danas pokazuju  hrabrost i odgovornost, a zadatak akademske zajednice jeste da ih podrži u izgradnji društva oslobođenog predrasuda i govora mržnje.

Simpozijum je, u velikoj meri, posvećen nastavnicima i kolegama koji su svojim angažmanom branili akademske i građanske slobode, kao i studentima čija nas odvažnost podseća da je suština obrazovanja stvaranje temelja slobodnog i demokratskog društva.

Kako razvijati demokratske kapacitete učenika u suočavanju sa osetljivim temama i traumatičnim iskustvima u nastavi istorije i građanskog vaspitanja?

Prvi panel okupio je stručnjake koji su diskutovali o temi „Preispitivanje nastave istorije za zajedničku budućnost“, među kojima su bili Alan Mekali (Ujedinjeno Kraljevstvo), En Madelen (Francuska) i Julija Tajrof (Švajcarska).

Alan Mekali, bivši viši predavač na Ulster univerzitetu u Ujedinjenom Kraljevstvu, govorio je o učenju istorije u podeljenom, postkonfliktnom društvu, koristeći primer Severne Irske. Njegovo izlaganje koncipirano je kao interpretativni obrazovni model za nastavnike, sa fokusom na ulogu nastavnika istorije kao agenata promena u širem društvenom i obrazovnom kontekstu.

Mekali je objasnio međusobnu povezanost različitih faktora koji utiču na okruženje za učenje istorije u Severnoj Irskoj, ukazao na značajne pomake koji su ostvareni, ali i na prepreke koje i dalje ograničavaju ulogu nastavnika istorije u procesima pomirenja. Posebno je naglasio da nastava istorije mora biti zasnovana na dokazima, interpretativna, diskurzivna i društveno relevantna. Izlaganje je zaključio snažnim primerima iz učionice, koji prikazuju kako učenici uče iz teške, nedavne prošlosti Severne Irske.

En Madelen, vanredna profesorka na INALCO institutu u Parizu, predstavila je svoj rad pod nazivom „Dekonstrukcija nacionalnih narativa i značaj kritičkog pristupa u nastavi o Balkanu i Istočnoj Evropi u Francuskoj danas“.

En Madelen naglasila je značaj napuštanja isključivo nacionalno centričnih perspektiva i zalagala se za kritički, refleksivan i komparativan pristup, koji podstiče učenike da preispituju ustaljene narative, sagledaju različite uglove i razumeju ulogu kolektivnog pamćenja. Na osnovu primera iz francuskih učionica govorila je o izazovima u poučavanju osetljivih tema, uključujući sukobe na prostoru bivše Jugoslavije, ističući da nastava istorije može spojiti priznanje traume sa kritičkim pristupom, čime se podstiču dijalog, tolerancija i razvoj aktivnog, kritičkog građanstva. Njeno izlaganje pokazalo je kako dekonstrukcija nacionalnih narativa doprinosi širem cilju simpozijuma – preispitivanju nastave istorije u pravcu zajedničke, demokratske budućnosti.

Julija Tajrof predstavila je rezultate svog istraživanja o poučavanju ratova u bivšoj Jugoslaviji u nemačkom govornom području Švajcarske, ističući značaj istorijskog obrazovanja za mlade i širu zajednicu, posebno u kontekstu dijaspore.

Na drugom panelu učestvovali su: prof. dr Dubravka Stojanović, sa Filozofskog fakulteta Univerzitet u Beogradu, Aleksandar Todosijević, autor udžbenika istorije,  Aleksandar Marinković, savetnik koordinator u sektoru za društveno-humanističke i umetničke nastavne predmete ZUOV-a, i dr Štefen Samler, istoričar iz  Instituta Georg Ekert iz Nemačke.

Prof. Stojanović osvrnula se na dugogodišnja istraživanja udžbenika istorije u Srbiji, osporavajući često ponavljanu tvrdnju da „istoriju pišu pobednici“. Istakla je da se u Srbiji istorija zapravo stalno ispisuje iznova, u zavisnosti od političkih promena i aktuelnih narativa.

Aleksandar Marinković, savetnik koordinator u sektoru za društveno-humanističke i umetničke nastavne predmete ZUOV-a,  objasnio je kompleksan postupak odobravanja udžbenika istorije. U tom procesu koji uključuje komisiju, sastavljenu od profesora univerziteta, nastavnika, istraživača, svi detaljno pregledaju materijale, daju sugestije i tek posle usklađivanja svih primedbi, dobija se odobrenje od strane ZUOV-a.

Aleksandar Todoosijević , autor udžbenika za IK Klet opisao je sopstveno iskustvo sa pisanjem udžbenika za osmi razred osnovne škole. U tom procesu bilo je važno uskladiti sve predložene teme kurikuluma, preporuke evaluatora IK, primedbe recenzenata ZUOV-a, i prilagoditi uzrastu učenika da bi se dobio jedna kvalitetan materijal za nastavu istorije.

Učesnici su imali priliku da čuju uvide Instituta Georg Ekert, poznatog po udžbenicima koji su doprinosili usaglašavanju ranije suprotstavljenih pogleda, kao i po istraživački zasnovanim smernicama koje utiču na nastavu, razvoj obrazovnih materijala i obrazovne politike na nacionalnom i međunarodnom nivou.Dr Štefen Samler iz Instituta Georg Eckert u Braunšvajgu, predstavio je komparativne uvide zasnovane na međunarodnim istraživanjima udžbenika.

Javni događaj: Obrazovanje za zajedničku budućnost – Uloga nevladinih organizacija u neformalnom istorijskom obrazovanju mladih
Goethe-Institut Beograd

Na otvaranju događaja govorili su:

• g. Kristof Veldhues, direktor Goethe-Instituta Beograd

• Nj. E. Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji

Panel su činili:

• Sofija Todorović (YIHR, Srbija)

• Dragan Popović (Centar za praktičnu politiku, Srbija)

• Andreas Holtberget (EuroClio, Holandija)

• Julija Kočneva (OHTE, Savet Evrope)

Predstavnici su diskutovali o angažovanju mladih u izučavanju istorije, naglašavajući važnost interaktivnih, kritičkih i digitalno pismenih pristupa. Posebno su istakli izazove u nastavi osetljivih tema, poput ratova devedesetih i slučaja Srebrenice, kao i potrebu za jačanjem podrške nastavnicima, regionalne saradnje i uloge civilnog društva u podsticanju dijaloga i pomirenja.

G. Andreas Holtberget, projekt menadžer u EuroClio (Holandija), predstavio je projekte koje ova organizacija realizuje u regionu, ističući postignuća, ali i izazove s kojima se suočavaju, te kontinuiranu posvećenost EuroClio-a bavljenju složenim i osetljivim istorijskim temama.